Општинске новине

Освећење Општинсће библиотећ:е и Музеја 11 јануара 1931. год, — Говор претседниЕса Општине града Београда, проф. универс. инЉ. г. Милана Нешића —

Свечано освећење и отварање Библиотеке и Музеја Општине града Београда. обављено је 11. I. 1931. год. у Краља Петра ул. бр. 26 7/. у присуству великог броја гостију и угледног престоничког грађанства. — Након чинодејства проте г. Миливоја Петровића, радничко певачко друштво Елект■ ичне . Цент-рале „Никола Тесла" отпевало је југословенску химну. Претседник инж. г. М. Нешић одржао је овај говор: „Госпође и господо, Данашњи чин освећења н'.ше Општинске библиотеке и Музеја у овим просторијама, које прететављају само њихов привремени смештај, значи у ствари постављање камена темељца тим двема важним градским установама и у исто време делимично остварење жеља и духовних потреба нашег грађанства. У тишини и скромно, исто тако као што се и предају грађанству, организовале су се ове две установе скоро две године борећи се из дана у дан за своје право опстанка, свој развој и напредак.Своју идејну основу оне црпе из далеко ранијих времена; њихова потреба, њихова неминовна нужда, указала се у потенцираној мери особито после рата, који је по својим неминовним последицама, проширио делокруг рада не само савремених градских већ и сеоских општина и то нарочито на социјалном и културном пољу. У овом општем превирању, овој општој еволуцији, на наше југословенске градове је као и наше општине у опште пала нарочита задаћа, да — према сили својих могућности — у појачаној мери сарађују на културном подизању народа. Београд је из светског рата изашао тешко рањен али не и уништен. Његова се општина нашла на један мах пред целим једним комплексом проблема, који су се не само чинили него и доиста били сви једнако хитни. Са решавањем проблема: калдрмисања београдских улица, техничког уређења града у опшге и подизања нових као и поправљања порушених зграда, стало је упоредо и питање социјалне заштите једног великог дела наших грађана а исто тако и подизање и

отварање просветних и културних установа. Све су ово племенити и велики задаци чију потребу није могао нико порећи, само су могла бити различита схватања о томе, да ли решење свих ових проблема мора ићи упоредо или може и следовати једно за другим. Ратови су велики непријатељи човечанства али они могу имати и своју позитивну страну. Светски рат, који је уништио безбројне културне тековине, показао нам ,је

Претседник Општине инж. г. Милан Нешић и потпредеедник г. Никола Крстић, присустбују сбечаном чину осбећеша библиотеке.

како је у човечанству дубоко усађен пијетет према тим тековинама. О милионима људи који су погинули мање се говорило него о уништењу великих културних споменика као што су Ремска катедрала у Белгији, Лувенска библиотека и музеј у Белгији. Разлог том пијетету лежи у оној великој улози коју културни споменици врше у оплемењивању човечјег духа. Међутим, одговор на питање о томе да ли општине код решавања извесног комплекса проблема, који им се намећу, могу културне