Општинске новине

Стр. 158

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

се у њих поново врате и да долазе као у свој пријатни дом или у дом својих пријатеља Место за библиотеку и музеј изабрано је у овом културном делу нашег града, у делу у коме је сконцентрисана већина наших културних установа са Унивеситетом на челу, на домак Калемегдана, тога симболичног места свих страдања и величине Београда.

Једна група одборнића присуствује сбечаном от&арашу|библиотеке и музеја (г. г. Милан Стојанобић, Драг. Милоше&ић, д-р Букић Пијаде, д-р Љуба Стојанобић и Мих. Ђурић).

Госпође и Господо, Сигурно је да не може бити пријатније дужности него отворити једну овако културну установу, чију је потребу Београд осећао већ одавно, потребу, која се често граничила и појмом насушног хлеба. Јер, Господо, за Београд који је за последњих десет година несумњиво показао гигантске скокове у своме материјално-културном развитку, може се са правом рећи, да је у погледу духовно-културних установа стајао доста незавидно. Ње гов нагли, скоро набујали пораст и прилив становништва, ове потребе духа грађанског још је више потенцирао, али се оне по самој природи својој нису могле да материјализирају за ноћ. Ту је требало много више времена и бар толико исто љубави и пожртвовања. Нема града на свету, који историјом својом више заслужује један величанствени градски музеј од Београда; а тај Београдски музеј чији основ — истина скроман али и темељит — ми данас освећујемо заједно са библиотеком, престављаће за будућа покољења синтетичну слику велике, моћне али и пркосно чудне прошлости Београда, његовог Пијемонтског заставништва на челу остварења великих идеја и идеала. Од Кара-Ђорђевог ослобођења Срба испод петвековног исламског ропства до уједињења свих Југословена под плодном владавином Кара-Ђорђевог Праунука, нашег му-

дрог Краља Александра Карађорђевића, овај будући музеј Београда биће храм, кроз који ће се напајати наше будуће генерације и који ће достојно престављати културном свету како стару српску уметност, тако и живот, развитак и ретко поносну прошлост Београда. Данас, као што рекох, ми отварамо и предајемо животу први, основни део ових двеју великих будућих установа. Нека би дао Бог, да се оне благотворно развију у велике и богате колекније научних и уметничких докумената, а када се у њихове ризнице прибере све оно историско благо, које би иначе за најкраће време од данас било силом времена неминовно уништено и изгубљено за увек, онда ћемо ми, ако Бог да, решити и завршни чин: сазидаћемо им једну лепу, величанствену музејску палату, сазидати је у правцу култивисања и очувања народног стила, старе српске архитектуре која ће и сама престављати једну топлу привлачност за сваког оног који југословенску престоницу посети. А док оро не остваримо задовољимо се оживљењем и ове библиотеке и музеја који, нарочито библиотека, већ и данас пасполажу са довољно материјала колико им је потоебно па да имају право на живот а можда и више од тога. У њима данас, измећу осталог, имамо и око седам хиљада књига као и скромну али и вредну и интересантну галеоију уметничких и историјских слика старог Београда, кога је рећ нестало, као и оног кога на прелому између двају доба из дана у дан све више не стаје... Поздрављајући Вас, драге Госпође и Господо. и захваљујући Вам у име Суда и Одбопа Општине града Београда на лепом интересовању које нам својим присуством документујете, ја мислим да смем дати израза нашој нади, да нам скора будућност донесе испуњење наших једнодушних жеља које га.јимо за успех ових наших двају мезимаца: прве градске библиотеке и првог градског музеја Београда. Живели!" На завршетку свога говора Претседник г. Нешић прочитао је писмо претседника Сите Универзитер у Паризу г. Андреја Хонора, ко.је је код свих присутних изазвало спонтано одушевљење. Писмо гласи: „СИТЕ УНИВЕРЗИТЕР ДЕ ПАРИ Париз 5. јануара 1931. Господину Професору Нешићу Претседнику Београда. Господине Претседниче, О свечаностима у Београду остала ми је тако дубока успомена да Вам морам изразити моју захвалност и моје жеље на трајан начин.