Општинске новине

Др. Марија Илик-Агапова, библиотекар-референт Библиотеке 0. Г. Б.

Поводом освећења Библиотеће и Музеја Општине града Београда 11. јануара 1931.

„Градови су као и људи — једни привлаче, други одбијају" — Београд је овојом исто>ријом од иајста.ријих времена, до данас, својом великом улогом у целом нашем XIX веку, као и данашњом и будућом улогом у читавом културном и социјалном животу Југославије — привлачио и иривлачи на себе општу пажњу, дубоку симпатију и љубав. Света је свака његова успомена, света је дужност сарађива.ти на изградњи и даљем развоју његовог духовног лика". (Оа програма освећења 0. Б. и М. 11. I 1931.) Једанаести јануар 1931. год. остаће без даљњег и у будућности нераздруживо везан с Библиотеком и Музејом Општине града Београда; он је чврсто зафиксиран и у самом чину њихова освећења и у околности, да су тим датумом београдском грађанству предане две установе, које су у ту сврху стваране, но у вези с тим чином и с овим установама, које ће се сигурно развити до оне висине, коју траже и културне потребе Београда и његова велика историја — интересантно је и од вредности сачувати и неколико страница из њиховог најранијег дневника, који је завршен с 11 јануаром 1931. године. — Соба у којој је започет рад око организовања Београдске Општинске Библиотеке и Музеја данас више не постоји и ако је од тога прошло свега нешто преко године дана; та је соба већ преграђена и преудешена у друге сврхе и тешко би у њој било могуће препознати ону стару, велику собу с мноштвом прозора, монотоно фарбаним зидовима, у којој су били смештени први ормани наше садашње библиотеке и постепено, као крадомице, прикупљене и вешане прве уметничке и документарне слике нашег Музеја. — Пресељењем Општинске Библиотеке и Музеја, изгубила је њихова стара соба свој првашњи вид и ушла и сама у другу етапу свог живота Осмог јуна 1929. ушла сам први пут у ту стару собу наше Општинске Библиотеке и Музеја. Уз зид било је смештено 5—6 обичних, великих ормана, на средини велики, стари сто прекривен са зеленом чојом. К овој

измешаној гарнитури, припадао је један сто, који је био сасвим посебног стила: претседнички сто из старе одборничке сале, који је улевао смесу чустава: и страх и сажаљење као стара, заслужна униформа смештена у прашној гардероби. Велики ормани стајали су празни, а цела атмосфера неповерљива, само су неколико старих општинских служитеља, који су прешли албански фронт и били у емиграцији: у Француској, Енглеској, Тунису, Алжиру или у добровољачкој војсци у Русији и тамо видели велике градске културне установе с интересом распитивали: да ли ће наша Општина доиста основати свој Музеј и Библиотеку, да ли ће и они моћи у њима читати, дуго су стајали над првим купљеним или поклоњеним књигама и сами доносили с тајанственим лицем књиге, које су случајно или по неком инстинктивном пијетету доспевале у њихове служитељске ормане. Иначе, скоро нико није веровао, да ће се нешто створити. Па ипак, празни су се ормани пунили, стизала су прва дела и часописи, који су сад већ били набављани по одређеном систему, у циљу, да што боље послуже нашој првој будућој градској библиотеци, која је од првог часа, под директивом ппретседника Др. Милослава Стојадиновића, почела радити по тачно одређеном програму и с тачно одређеним циљем: наука, просвета и забава, како је то приликом освећења Општинске Библиотеке и Музеја у свом говору дефинисао г. претседник, проф. инж. Милан Нешић. Књиге су одмах, како су куповане и стизале у Библиотеку, класифициране по Међународном Децималном Систему, о коме је раније већ било речи у нашем престоничком часопису, а уз то су посебно прикупљана главна дела, која се односе на Београд и на нашу државу уопште, како би се будући посетиоци Београдске Општинске Библиотеке, у случају потребе, могли лако и брзо оријентирати у свему, што се односи на наш граД и на нашу државу. Исто су тако посебно и с пажњом издвајана и дела из социјалног