Општинске новине

Стр. 166

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

споменуто је, да су најразличитији споменици историјског и уметничког карактера, који су касније, према поменутој наредби, прикупљени у Општинској Библиотеци, били разбацани по разним местима. Листајући старе странице, које се с 11. јануаром 1931. предају забораву, морам се сетити једног личног душевног доживљаја, који стоји с тим у вези. — Једног дана позвали су ме

Чело сале Општинсће библиотеке у Београду

да погледам неку малу, тамну, прашњаву таванску собицу у нашој главној Општинској згради, у којој се налазила читава колекција слика наших појединих академских сликара и стари портрети наших претседника. Тамни и прашњави простор, никад није могао у себе прикупити чудније колекције. На ову су ме собицу потсећали некоји атељеи наших сликара, које сам од увек радо посећивала, а у којим често, у неком тамном кутку, леже одбачене читаве колекције слика, које је

сликар под дојмом нове стваралачке душевне емоције заборавио и предао прашини свог боемског стана. У општинској таванској собици лежали су један уз другог радови наших сликара: Добровића, Поповића, Веселог, Миловановића, Голубовића, Гецана, Петровића и др. — Имала сам исти осећај, кога имају деца кад отворе фијоку старог бакиног комода у ком она за каснија покољења чува свој накит. Чинило ми се сасвим немогуће. За ово откровење нисам се ни усудила ником саопштити. Бојала сам се да ће их опет неко однети и оставити у јбш руЖнију, тамнију собу из које их баш сасвим неће бити могуће извући Сносила сам их као какав Тартиф мало по мало и вешала једну за другом на зид, искоришћујући простор до

Изложба ћњига задњег милиметра, јер ми се чинило, да оно што је извешено, да је већ и осигурано. Тако је доиста и било. Но ове су слике задавале и многе муке, а највише претседнички портрети. Код идентификације била сам упућена на једног старог општинског служитеља из Дирекције Трамваја и Осветљења. Увек нешто весео, у својој олињалој служитељској униформи, стари је служитељ код сваког разговора најпре почињао с опширним уводом: што је видео у Америци, што у Русији, а онда је тек прелазио на претседничке портрете и причао о сваком на дуго и широко, а кад сам га на концу питала за име обично је затаивао Као и ове слике, на сличан су начин у 1929. били прикупљани и остали објекти. Персонално питање, које спада међу главна, ако и не и у најглавнија питања ових установа, решавано је постепено, у вези с поверењем, које је улевао њихов напредак и развој. Од почетка организације Библиотеке и Музеја, од 8. јуна 1929. до 15. марта 1930. —