Општинске новине

Социјална хроника: Десет година рада београдсКог ангитуберБсулозног диспансера

Највеће зло Београда је туберкулоза. Она из дана у дан немилосрдно десеткује београдско становништво. Она је увукла своје смртоносне пипке у сваку београдску породицу и нема породице коју она бар једном у животу није завила у црнину, којој она није нанела огромне болове за изгубљеним оцем, сином, ћерком или братом. Зато је највећи проблем у здравственој политици Београда питање систематске и снажне борбе противу туберкулозе. Једно од најмоћнијих средстава у борби противу туберкулозе јесу антитуберкулозни диспансери, централне градске установе за ову акцију, у којима су заступљене све научне методе и све социјалне мере за сузбијање ове најстраховитије болести. Кроз антитуберкулозне диспансере прегледају се сви туберкулозни болесници, лече, упућују у санаторијуме и климатска опоравилишта, кроз антитуберкулозне диспансере врши се пропаганда на сузбијању ове велике социјалне болести, ради се на побољшању хигијенских услова и прилика живота, подизању културног и хигијенског нивоа сиротињских класа у интересу заштите њихових властитих живота и т. д. У целом културном свету Европе и Америке врше се организоване борбе противу туберкулозе само кроз антитуберкулозне диспансере. Данас Европа има преко 4000 антитуберкулозних диспансера а Америка још хиљаду и по више. Београд има један антитуберкулозни диспансер. Он је 21. јануара ове године прославио десетогодишњицу свога заслужног и ретко пожртвованог рада на сузбијању туберкулозе. у Београду, у граду за кога сви стручњаци веле да је најтуберкулознија варош на свету, а ту исту констатацију дају нам и званичне стастистике, само још у мало већој језивости говора својих цифара. Зато сматрамо да је у хроници здравствене политике Београда био врло значајан дан 21. јануар 1921. год. када је иницијативом д-ра Андрије Штампара а уз помоћ д-ра Љубе Стојановића, претседника Лиге проти-

ву туберкулозе, основан први антитуберкулозни диспансер. Јубилеј десетогодишњице снажне активности ове врло важне социјалне установе Београда прослављен је у новој згради диспансера, у улици Синђелићевој бр. 2, коју је згрзду Општина београдска дала овој установи за њен корисни смештај. Овој свечаности су присуствовали: у име министра Социјалне политике и народног здравља д-р Влад. Катичић, начелник народног здравља, у име Општине београдске д-р Светислав Стефановић, шеф санитета и д-р Љуба Стојановић, претседник Лиге противу туберкулозе и одборник Општине града Београда, д-р Чеда Михајловић, бив. министар народног здравља; д-р Стеван Иванић, директор Централног хигијенског завода; д-р Чеда Ђурђевић, претседник Друштва за чување народног здравља; д-р Жарко Рувидић, санитетски генерал; д-р Шнајдер, директор Здравствених задруга; Слободан Ж. Видаковић, отправник послова Савеза Градова и гл. секретар Лиге противу туберкулозе, д-р Сима Илић, шеф кожне клинике, д-р Смиљанић, лекар и т. д. Госте је поздравио вредни и пожртвовани директор антитуберкулозног диспансера г. д-р Миодраг Врачевић једним лепим говором, у коме је истакао како значај борбе противу туберкулозе у Београду тако и резултате рада ове установе за десет година уназад. Из извештаја г. д-р Врачевића, кога ми доносимо у најважнијим изводима и статистичким подацима, види се да је стање туберкулозе у Београду још и даље више него очајно, али и да је антигуберкулозни диспансер уложио сву своју снагу на сузбијању туберкулозе у Београду. Из овог извештаја још једном се потврђу.је наше гледиште да се не може у Београду водити озбиљнија борба против туберкулозе све док београдски станови буду огњишта и расадници туберкулозе, све док у Београду, у његовим широким грађанским слојевима не буде решено питање њихове рационалне ис-