Општинске новине

Стр. 196

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

водоводу, калдрми, при чему је вредно напоменути да је под њим уведена прва дрвена калдрма. Тада је Београд закључио и свој први зајам од 60,000.000 дин., којим је приступио модернизирању престонице, онако како то диктују свестрани интереси. И поред високих положаја које је раније заузимао као министар и као претседник Београдске општине, пок. Вуловић не бежећи од рада, примио се положаја директора Техничке управе и то баш у време када отпочињу технички радови и уређење Београда у већим размерама. Било би врло обимно ако би се потанко износило његово великотг учешће у тим радовима и непосредни утиц^ј који је испољавао.на ток свих техничких општинских послова. Праштајући се са покојником у име престоничке Општине и бдајући му пуно приз-

нање за рад, пожртвовање и стручност на крупним комуналним пословима, ја чврсто верујем, да ће Београђани чувати свога бившег заслужног претседника у трајној успомени. Нека је слава и хвала Велиславу Вуловићу!" Преко Теразија спровод се упутио Краља Александра улицом ка гробљу. Пред Уредом за осигурање радника опростио се са покојником у име Удружења инжењера и архитекта г. инж. Милан Јојић. На гробљу је у име пријатеља са Врачара говорио госп. П. Илић. Тачно у подне спуштено је у гроб тело бившег претседника Београдске општине пок. Велисава Вуловића, једног од оних који су претстављали истинске трудбенике за добро Београда.

| Станоје Станојевић шеф Хемијеке лаборатсрије Општине града Београда

15 ов. месеца умро је после дуготрајне болести, коју је све до своје смрти издржао на ногама и раду, Станоје Станојевић, шеф Хемијске лабораторије Општине берградске. Станоје Станојевић рођен је 1889. г. у Београду у угледној чиновничкој породици пок. Витомира Станојевића, онда инспектора Министарства финансија, чији су претци знамените фигуре из првог српског Устанка: Кнез Станоје од Зеока, Прота Матеја и Алекса Ненадовић. По свршеној матури студирао је две године технику па затим се уписао на Хемију, коју је после рата 1919. г. у Тулузи завршио. По свршетку студија радио је у Скопљу скоро седам година, па је 1927. г. постављеН за шефа Хемијске лабораторије О. Г. Б., где је савесно вршио службу све до дана смрти. За време свога службовања он је Хемијску лабораторију из основа реорганизовао и проширио на потпуно модерној основи, а по угледу на лабораторије великих европских градова. Као млад, одушевљен националиста пок. Станоје је учествовао у свима ратовима, и то за време турског рата 1912 као добровољац-четник, а у светском рату без прекида. Албанска Голгота оставила му је трагове неизлечиве болести. На погребу је поред многих угледних лица био и изасланик Њ. В. Краља, све чиновништво Дирекције за социјално и здрав. старање, на челу са директором г. Д-р Радишићем и шефом г. Симом Пандуровићем. У име хемичара и особља лабораторије одржала је опроштајни говор хемичар, г-ца Лукић, опростивши се лепим говором са својим шефом пок. Станојем Станојевићем.

Општина београдска губи у поч. Ст. Станојевићу једног одличног и врло вредног чиновника.

•)• Станоје Станојебић