Општинске новине

Стр. 198

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Сви прионули да подигну један топ, али га честито и не прихватише када их зави нов облак од експлозије. Војници се распршташе и побегоше низ брег. Крај топа остаде само официр. Немци не прекидају са ватром. Црна маса дима, земље и грања витла се око батерије. Јече експлозије и фијучу парчад тешких граната. Ветар повија масу тамо и амо преко шумарице, и с времена на време очисти терен око батерије. У батерији видимо само оног официра, како наслоњен лактом на штит од топа стоји као кип непомичан. Остаде до краја тако, чекајући резигнирано смрт, међу својим топовима. Не знамо да ли је остао у животу, нити да ли га је каква релација споменула. Нисмо могли сазнати ни његово име. Ако је погинуо, пао је као највећи херој. Пао је као што је пало безбро.ј наших незнаних јунака, правих бранилаца Београда, чије се јунаштво нигде није причало, нигде није славило, јер их је мало ко могао видети како су умирали ..... .... Посели смо редуте код Белопоточке механе и ту је требало прихватити борбу и заштитити повлачење свих оделења. Последње заштитнице силазе већ у падину. Немци се шире и заузимају гребен све даље и даље. Нико их више не спречава у томе . . . Једна наша патрола од три војника упућена је на последњи брежуљак иза Торлака ка Авали, да прати кретање Немаца и одржава везу са њима док мрак не падне. Издвојени од другова, који журно силазе низ падину на Авали, ова тројица застадоше мало на ледини, обзирући се и мотрећи на врхове брега где су Немци. Прегледаше пушке и кренуше разређени уз брег. Врх брега обрастао је кукурузом и њива се пружа ка истоку обилазећи ћувик са две стране. Патрола граби у правцу ћувика. Сва тројица у десно.ј руци држе бомбе, а у левој су им пушке. Сунце је близу заласка и његови зраци с времена на време сину на бајонетима патроле. Примичу се врху брега. Обазриво корачају и мотре у правцу Торлака одакле се надају да наиђе немачка пешадија. Међутим Немци су већ близу. Са друге стране подишли су овом истакнутом брегу. Ми их видимо, осам их је на броју, али их патрола не види, а од нас су далеко да им не можемо ни довикнути, ни дати какав знак. Иза нас на падини Авале поред пута намештају наши једну хаубицу коју су довукли на рукама са Торлака. Известисмо командира и замолисмо да туче ону групу Немаца која жури да сачека нашу патролу. Командир без оклевања, са откривеном батеријом, пусти једну гранату. Она звизну више нас, прелете преко патроле и тресну иза брега.

Патрола застаде, окрете се ка Авали, погледа одакле то наши пуцају и крену понова напред. Упро сам поглед у њих и пратим шта ће са њима бити. Њима са леве стране долажаху шест Немаца безбрижно и не надајући се ничему. Патрола их прва примети и прилегнувши уз земљу поче милети ка њима. Онај што бејаше први скоро се надвисио над Немцима, диже се на колена, завитла бомбу и бела експлозија сину међу самим Немцима. Три Немца падоше, а тројица нагоше у бегство ка Торлаку. Пушке зацикташе и наша патрола поче грабити за њима, гађајући их. Она друга група од осам Немаца већ је избила на врх брега и изненађена пуцњавом осматраше и испитиваше шта се то под њима дешава. За мало и угледаше наша три војника. Прилегоше у кукуруз и када ови наиђоше према њима на педесет метара, дочекаше их плотуном. Куршуми подигоше прашину око патроле и двојица од наших падоше одмах мртви на земљу. Трећи затетура, покуша да се задржи па и он паде. Изгледа да му је нога сломљена. Немци поскакаше и потрчаше, рачунајући да су сви мртви. Онај последњи наш војник поче да их обара брзом паљбом из пушке. Два Немца посрнуше и испружише се близу наших, а остали побегоше у кукуруз и полегаше иза оџака. Наста језива борба. Куршуми са једне и са друге стране остављају траг по сувој земљи, из које се диже бразда од прашине, тамо где ударају. Наш војник нема заклона. Привукао се до мртвог друга, преко њега пребацио пушку и тако се бори. Око њега на све стране беле бразде прашине од немачких куршума, али он не сустаје већ пуца немилице. Немци се купе све више и више. На брегу је читав вод. Једна граната из наше хаубице погађа у сам врх брега и Немци побегоше сви. Командир ове хаубице, који види све ово, помаже и даље својом хаубицом. Наш заостали војник изгледа да је тешко рањен и не може да се креће да би се повукао са овог места и ако има времена за то. За мало па хаубица, по наређењу, одлази. Немци понова избијају на брег и покушавају да заобиђу рањеника. Он их види, и на ледини остају још три Немца. Остали беже натраг у кукуруз. Мајор Света Ђукић узбуђен и нервозан одваја једну десетину из свога батаљона и шаље је да што пре стигне у помоћ овоме нашем јунаку. Војници трчећи одлазе, али даљина је таква да ми и не верујемо да се може шта помоћи. Ова.ј јадни рањеник из патроле, с времена на време, како је престала хаубица да дејствује, окрене се и погледа у нашем правцу, па наставља борбу. Не дају му ни тренутка мира Већ га са три стране свио обруч од Немаца и са три стране сипају куршуми на њега. Он