Општинске новине

Стр. 260

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

свођење на целој линији на максималну висину каматњака који даје хипотекарна банка, или и испод тога. Јер питање је,међутим, да ли је и та висина каматњака, коју хипотекарна банка даје за грађење, издржава за наше прилике. Каматњак који је пре рата плаћан за грађење кућа био је знатно мањи него каматњак који

Из Ломине улице: Стано&и за ренту. За оБе штенаре месечна је кирија од 150—300 динара. Ту станују и деца.

хипо^гекарна банка узима данас. А економско стање масе оних који међу градским становништвом престављају кирајџије, пре рата је било знатно боље. Висина каматњака за извођење гардњи и економски положај масе кирајџија развијали су се у супротним правцима и створили једну провалију која чини да нити кирајџије могу доћи до угодних станова, нити добри станови могу доћи до кирајџија. Зато још увек, у маси, стрши аномалија: да маса добрих станова зврје празни, а масе кирајџија станују по подрумима, шупама и уџерицама... Да стасају једно за друго нужан је процес у два правца: да још извесан низ нових зграда промени своје власнике који ће на рачун испропадалих да отпишу сву ону разлику која је за наше прилике за грађевине прескупо плаћена ; и да се положај масе кирајџија економски подзида и сазрије за искоришћавање одговарајућих станова. Међу власницима нових грађевина који стоје на стакленим ногама има их безброј и таквих који су новац за грађење добили из хипотекарне банке — што потврђује наше схватање да је за наше прилике и тај каматњак превисок и неподносив. Дали, међутим, каматна стопа хипотекарне банке може да падне? Дали, даље, може да падне каматна стопа у другим нашим банкама? И да ли ће се ускоро отворити изгледи да ми јевтиним новцем можемо да дижемо своје домове? — као што је, некад, пре рата,

јевтин хипотекарни кредит дизао и дигао све градове за које знамо да постоје. Ми смо земља сиромашна капиталом. Наша национална привреда је дозлабога примитивна и заостала а да би, у догледно време, способна била да акумулира какве јаче резерве, престављене у националним капиталима. За развијање наше привреде ми смо упућени на стране капитале. Страна тржишта су пуна капитала. Он се тамо нуди по ништавној каматној стопи. Али нама он неће доћи ако нема у изгледу несразмерно већу зараду. Зарада његова мора бити изражена у високој каматној стопи. Зато је одржавање високе каматне стопе код нас један од услова за отварање врата страном капиталу. Са те стране, дакле, у изградњи наших градова и решењу станбеног питања приватном иницијативом на широј основици нема се много шта очекивати. * Станбено питање међутим акутно је већ данас, а да би се решавање његово препустило искључиво приватној иницијативи и факторима понуде и потражње и рентабилитета пласмана капитала у ову привредну грану. Маса наших суграђана заинтересована је правилним решењем станбеног питања. А у истој мери заинтересовано мора бити и наше друштво као целина, из етичких и моралних обзира, због свеколиких страховитих недаћа које су у уској и непосредној повезаности са станбеним питањем — о којима ми нећемо да говоримо јер то овога пута није тема нашег расматрања. До које мере је станбено питање акутно за нас у Београду, то најбоље показују оне безбројне, по обронцима Београда расејане грађевине — лептирице које, кад их посматрате са какве узвисине, личе на расплашене и по пољу у нереду растурене олињале лептирове. Колико ли је енергије утрошено у те кућерке које је нужда голема створила а који С У — ругло Београда и гробница њихових становника... Колико је са муком стеченога новца страћено у те страћаре, бачено зато јер је оно што је дигнуто грађевински несолидно, хигијенски немогућно, естетски чудовиште... А све те драгоцене енергије и скупоцене уштеђевине страћене су овако бедно и нерентабилно јер нити је било колективне, задружне, предузимљивости која би и све растурене енергије и сва расположива материјална срества прибрала на једно место и целисходно њима руководила; нити је било јавног старања да се овоме важноме проблему приступи смишљено и плански и на заједничком корисном раду повеже толике снаге које су се на сваком кораку јављале и које се стално јављају .