Општинске новине

Стр. 272

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

делом хватати бусије против евентуалног напада са стране тврђава и из турских кућа (кула) саграђених тако да могу служити и за огпор, а делом нападати с бока и с леђа на браниоце бедема и тиме помагати нападачима с фронта. Центар, трупе Васе Чарапића, којима 1е фронт напада почињао од бастиона, за који смо рекли да је био тамо негде код

Петар Јокић

хотела „Паласа" па до бастиона на месту према данашњем Дому Резервних Официра, имале су за почетак демонстративан карактер. Њима је одређено да се са што више опрезности привуку рову на целоме овоме фронту, уђу у њега и подиђу бедему, па уз садејство трупа ко.је буду продрле у варош, постепено, од свога левог крила почињући, нападају на браниоце бедема. Вујица је на десноме крилу имао напасти Видин-Капију и кроз њу ући V варош на њеноме крају према Дунаву. Ова је војска имала прилазити одмерено, прикривено и у тишини и не отпочињати акцију док се с левога крила, с кра.јње му тачке, не чују пушке.

Да видимо сада како је који од ових задатака изведен? Тиме ћемо у исто време показати како је варош Београд заузета у ноћи између 29 и 30 новембра (12 и 13 децембра) 1806, године,

Према заповести врховнога вожда Конда је имао поћи пре свију и први напасти. 06.јект напада била је Сава-Капија, коју је требало освојити и отворити. Сви извори потврђују овакав Кондин задатак. Али се у свима дал>им детаљима разликују. На првом месту извори се не слажу у броју јунака који су са Кондом освојили Сава-Капију. Вук и верзија ко.ја потиче од Узун-Мирка говоре да их је са Кондом било још шесторица. Милићевић је (у биографији Узун-Мирковој) забележио цифру 25. А у биографији Кондино.ј, која је очувана у његовом потомству, каже се да је са Кондом било тада девет другова. Које је од ова два тврћења тачно? Ко то може знати! Милићевић је чак забележио да је са Кондом било пошло њих 90, али је само њих 25 стигло на лице места. Ова цифра од 90 фантастична је, као што је сувише велика и цифра од 25 људи с обзиром на начин како се имао извести овај Кондин препад. Његов напад није смео бити јаван, с фронта, већ мучки, иза леђа. А да се то изведе морало се најпре кришом и врло опрезно примаћи Сава-Капији и неопажено се пребацити преко бедема. А такву операцију неће моћи никада извести једна гомила од 25 или више људи а да јој не буде откривена намера пре времена. Исто се тако извори не слажу ни о часу напада Кондиног, ни о начину на који је Конла извео напад. Има извора који говоре како су Конда, Узун-Мирко и остали им другови још с вечери ушли у турски хан, који је био испред самога рова тамо где је данас савска царинарница и ту сачекали да се добро смркне и Турци разиђу на спавање, па тек тада приступили својој операцији. Ова верзија невероватна је већ по томе што су и Конда и још дво.јица од његових добровољаца били раније у Гушанчевој служби и као такви баш стражарили на ономе делу бедема који је ишао изнад тога хана, те су и они, свакако, понекад свратили у хан и зато морали бити познати онима у хану. Зашто би се, онда, излагали опасности да их у међувремену когод позна и прокаже! Како за ову операцију имамо верзију самога Узун-Мирка, сачувану у напису његокога сина, пуковника Љубомира Узунмирковића, об.јављену од стране ђенерала Косте С. Протића у његову раду „Ратни догађаји из првога српског устанка" *) и ми ће ту операци.ју овде изложити према ово.ј верзији, која нам само не даје податак о часу када је Конда кренуо у напад. Конда је пошао много пре него што се кренуо Милоје Петровић са својом трупом

*УГодишњица Николе Чуцаћа, књ. XIII, стр .'235 и даље