Општинске новине

Стр. 274 почетак Карађорђеве буне обележен нападима на ханове у Сибници, Орашцу, Тополи, Жабарима, Врбици и другим селима. Зато је Конда морао рачунати са овим београдским ханом и постарати се да мимо њега прође неопажено, а туда је морао проћи. Као што се и претпостављало, јаничарска посада у хану спавала је дубоким сном,

Сима Марћовић

без икаква осигурања, и Конда је прошао неопажен, и са свима друговима срећно се спустио у ров. Ту негде на бедему била је једна угажена стаза (берма) коју су свакако утабали Гушанчеви војници, силазећи из града до хана, и обратно. Том стазом су се сада користили и Конда и остали, те су се њоме олако пребацили преко бедема и тако се поставили у могућност да на стражареће одељење при Сава-Капији нападану с леђа. Петар Сремац носио је секиру ради разбијања локота (катанца) на капији. Од њих седморице четворица су знали турски: Конда, Узун Мирко, Карловалија и Стамболија. Идући капији наишли су на једну турску патролу, на чије су се питање одазвали и приказали као момци Узур-бега, за кога смо већ рекли да је био један од старешина у Гушанчевом одреду. На капији је био један стражар. Тај је одмах убијен ножевима. Петар Сремац одмах затим почео је разбијати катанац, да би капију отворио; остали су

======= ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ кидисали на стражару до капије, где је било смештено стражареће одељење. Борба се у прво време водила јатаганима. Али се убрзо почело пуцати и из пушака и пиштоља. Резултат је те борбе био тај да је Конда извршио задатак: капија је устаничкој војсци била отворена. Од тога тренутка главни задатак пада на Милоја Петровића, који ће кроз Сава-Капију са својом трупом ући први у варош и одатле кренути уз брдо, поред Калемегдана, и стићи на Варош-Капију и њу с бока и с леђа напасти и отворити је трупи кнеза Симе Марковића. Свршивши са Кондиним подухватом, дужност нам је поменути да су његова четири војника погинула на Сава-Капији и то: Петар Сремац, Карловалија, Стамболија и Драгић. Конда је задобио пет а Узун Мирко две ране. Неповређен је остао само Младен. Нека им је слава! Милојево надирање већ није могло бити тако брзо. Пуцњи пушака на Сава-Капији учинили су приличан аларм и како су и куће у овом делу вароши, према бедему, биле удешене и за одбрану, отпор је устаницима дошао и с те стране. Због тога су ови почели палити те куће, јер се по мраку није могло другојачије борити против наоружана света у њима. Тако је, најзад, и Варош капија заузета после борбе, јер се није могла одбранити од напада и с фронта и са задње стране. Шта је за то време било с главном колоном Васе Чарапића? Чарапић је своју трупу повео из централног дела опсадне линије, која је била негде у висини данашње Хартвигове улице а добрим делом на самом Ташмајдану. Он је њу провео Цариградским друмом (данашњом улицом Краља Александра) и, по казивању Петра Јокића, у доба када су се чуле пушке на Сави, они су се већ били примакли шанцу, десно и лево од Стамбол капије. Чарапић и Јокић били су на десном крилу, тамо негде где .је данас кафана код „Вука Караџића" на почетку Скадарлије. Изгледа да су Турци на томе делу имали испред шанца и мрежу курјачких јама, јер Јокић вели да су ту морали скакати из рупе у рупу. Чарапић је скакао пред свима. При изласку из једне рупе да би у другу скочио, погођен је куршумом у карличну кост и тако избачен из строја. Задатак Чарапићеве колоне био је, као што смо већ рекли, демонстративног карактера за прво време. Чарапић је са својом трупом имао подићи бедем на његову делу десно и лево од Стамбол капије, али на бедем не јуришати све док војска Милојева и кнез Симина, продирући у варош с оне стране бедема, не дође с њим у везу. Према томе јуриш на бедем од стране Чарапићеве во.јске имао је почети с лева крила и одатле проширивати се дуж бедема ка Стамбол ка-