Општинске новине

Стр. 330

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

тако да је омогућен изванредан пзглед према Савп. Сваки стан има према томе попречно проветравање, уз то ни једне собе бачене у страну без светлости и ваздуха. Карактерпстпка је ових кућа да су оне сопственичке а не кирајџијске. У њима станује сам сопственик са члановима своје породице и шегртима у колико их има. Сопственичка, бол>е речено мала сопственичка кућа, дакле, трпи и малу парцелу ако је обезбеђено слободно двориште, као што је овде по правилу случај. У овој улици остварено је и начело унутрашње регулационе линије, један захтев за чије се остварење бори модерна наука Запада, докле је он, ето, одавно на.јправилније решен од промућурних српских мајстора и сопственика прошлог века. Да ми нисмо у снобистичком подражавању запада отишли у једну крајност која се по правилу свети, могли бисмо применити код уређења наших градова масу лепих ствари чисто националног порекла. Али шта ту помажу апели када је наш човек садашњице заборавио на неисцрпне нзворе својих предака којима једна тесногрудост импутира простоту. Исто тако и начело такозваних градова у врту (СогбепсШ, СЛе-јагсНп, Сог{епк1:асИ:). одавно су и веома срећно примењени у многим градовима Србије, тако н. пр. у Крушевцу, Краљеву, Смедедереву итд. Независне од уже трговачке вароши, крајеви за становање по правилу садрже домове са потпуно слободним двориштима, окружених са свих страна зеленилом, светли и пуни ваздуха и привлачности. Но шта све то помаже када наши архитекти и инжињери не налазе више смисао у тим старим српским кућама, које у већини случајева сматрају као турске куће па чак то погрешно схватање намећу и странцима. Заборавља се да Азијски Селџуци, долазећи на Балканско Полуострво нису у опште ни имали куће Балканског типа, нити су их могли имати у Азији где постоје сасвим други услови живота, друга клима и поднебље. Селџуци су више номади, пролетери, — све друго само не способни да створе кућу нашег типа. Долазећи код нас они су усвојили и тип наше куће, прилагођавајући је, само делимично својим верским обичајима. Говорити о турској кући у нас незнање .је и зла воља у исто време. И на место да се модерна архитектура инспирише неисцрпним богатствима мотива нашег народа она лута без краја, а престоници даје карактер пуне националне изопачености. Но то је такође једна тема о којој се да засебно говорити и на другом месту. Ми је тек сиомињемо у вези напомена о међусобној зависности типа куће V односу према начину обраде парцела и искоритпћавању дворишта у опште.

По ружној навици да иде у крајност наш површни критичар свакако ће рећи да гледишге које се овде заступа одриче сваки значај улице као такве. Нишга погрешније од тога. Улица служи промету путника и робе и вршењу одређених функција у оквиру градског организма. Она није ни нарочито споредна ни нарочито важна, она је нужна и о њој се мора водити рачуна. Самим тим што је нужна и потребна разумљива је и тежња да она буде и уређена, и лепа, чак ако се хоће и репрезентативна у већем обиму. Али оно што се не може и несме дозволити то је искључивост старања за улицу, нека врста култа улице на штету правилног решења свих других пптања, нарочито оних чија се решења намећу у оквиру грађевинских блокова, г. ј. на. грађевинском простору који је опасан са свих страна улицама. Посматрајући урбанизам не само са техничког него у истој мери и са привредносоцијалног и културног гледишта, улица као таква добија у погледу обраде целокупне уличне мреже један далеко шири значај. Ако циљамо на добијање оне вароши која нам унапред може да обезбеди и здраву социјалну садржину, варош која треба да је веран израз прилика и живота а не само лепа у својој спољашности, онда се морамо приликом обраде Генералног плана вароши руководити другим обзирима. Савремени урба низам разликује улице према. њиховој намени. Неке су улице саобраћајно-трговачке, неке од њих служе само трговини, неке пак искључиво за потребе становања и т. д. Свака од њих тражи и другу обраду, како у погледу израде саме калдрме тако исте ширине, затим регула.ционе линије и иначе. Ово разумљиво диференцирање улица може се спровести и у оквиру једног краја вароши који служи одређеним циљевима. Тако н. пр. у крајевима за становање има улица јаче и мање саобраћајних, оних у којима саобраћа већи број кола и таквих у којима кола пролазе само за снабдевање тих крајева. У овим последњим улицама нису потребне луксузне калдрме нити широки тротоари, исто тако канализација, оветљење и сви остали комунални радови могу бити изведени у мањем обиму и са мање сретстава. У таквим улицама непотребно је стриктно придржавање регулационе линије пра.волинијског система него могу бити дозвољена знатна отступања, може бити више кривина, слободних простора за играње деце, баштица, зеленила и слично. Улице у крајевима за становање треба да су скромно удешене и да буду у складу са потребама малих људи за које је главно имати чиста, слободна и светла, дворишта, Оне не морају бити ни широке нити