Општинске новине

Др. Лазар М. Костић, проф. университета 4 -—

Мека спорна питања у стагу гу Иеоградске општине

ш 5.) Органи надлежни за оцењивање Новим Статутом уведено је у Београдској општини облигатно оцењивање службеника, што по старом Статуту није био случај. Како је стварно последњи Статут ступио на снагу тек почетком 1930 године, сада се врши прво формално оцењивање службеника Београдске општине. Прописи о годишњем оцењивању службеника налазе се сабрани сви у једном члану Статута (чл. 37). Ма да кратки и концизни, они су сами по себи доста јасни. Досад бар нису дали повода за различито тумачење. Али за неке ситуације које настају кад се прописи овога члана вежу са другим одредбама Статута било је неједнаког схватања. Ево у чему је могло да дође до размимоилажења. По члану 37 Статута прву оцену службеницима даје „непосредни старешина". Незадовољан са оценом, службеник може подносити жалбу све до директора оделења закључно. Како је непосредан старешина редовно и шеф отсека, то по правилу неће бити више од два степена органа за оцењивање. Једино у оним отсецима који имају у свом склопу одељке или реферате (што је равно подотсецима), као непосредни старешина има сс сматрати шеф одељка, који се званично зове референт. Службеници таквих одељака могу се два пута жалити на оцену старешине: први пут шефу отсека, други пут, ако их не задовољава ни оцена шефа отсека, директоРУ оделења. После ако нема жалбе, првостепене одлуке су коначне и оне не потребују потврду старијег органа да би се унеле у службенички лист. Ниједан орган нижи од референта не

може се сматрати непосредним старешином у смислу чл. 37 Статута. Старешине станица, надзорници радова, управници и надстојници појединих установа, десетари и т. д. не могу оцењивати службенике који према њима ипак стоје у једном односу потчињености. Шефови отсека ових службеника поступаће правилно ако пре давања своје оцене прибаве мишљења, по могућству писмена, ових надзорника, надстојника, управника итд. Али њихова оцена може бити сасвим различна од мишљења оваквих надзорника. У том случају, истина, директору оделења ће, кад решава по жалби, бити више меродавна та мишљења, али их и он, у оправданим случајевима, може пренебрегнути. Ко оцењује шефове отсека а ко дирекгоре оделења, све је то предвиђено у чл. 37 Статута. Само што тамо није директно одређено ко ће оцењивати референте. Треба онда узети да ће их оцењивати, као и остале службенике, у првом степену шеф отсека, у другом директор оделења. Као што се види, солуција врло проста и чудно изгледа зашто се уопште, ово питање постављало, кад је по себи јасно његово решење. Али тешкоћа настаје за оне референте који имају особен службени однос. Није положај свих референата идентичан. Сви се реферати (одељци) налазе организа.торно и формалноправно у склопу једног отсека, сви отсеци у склопу једног оделења или дирекције. Сви директори имају принципиелно исти положај; сви шефови отсека, са изузетком команданта Пожарне команде, такође. Једино референти немају истоветан функционалан положај. Једни од њих стоје у директном службеном односу по