Општинске новине
5
Мусгафа Турк, Секр. Сав. Рад. Жив. Нам. Ј. члан Комисије за преглед београдских хлебарница
Потреба хитне примене заКонсЈсе заштите београдсКих пећарсћих раднића
Иза нас је један временски период, у коме су економски и социјални односи, у поређењу са данашњим, потпуно различити. Раније, у доба економске заосталости, у свима професијама па и пекарској, рад се обављао на примитиван начин. — У нехигијенским амурлуцима (радионицама) без икаквих техничких погодности у дугом радном времену, у напорном раду физички и духовно пропадали су пекарски радници. Они нису могли производити под оваквим разним условима хигијенски добар хлеб, који претставља основни услов за очување народнога здравља. Али овакво стање могло је само да се подржава онда, када су економске и културне прилике биле у великој заосталости, када је наше знање о социјалној хигијени било веома скромно и најзад, каца код самих радника није било оног развијеног социјалног схватања, које би изазвало не само револт него и предузимање мера, да се живот њихов олакпта и упути ка напретку. Сви ови разлози, могли су да правдају одржавање таквих несређених прилика под којима се морало радити у овој струци. Али воеме није стајало, оно је одмицало. Упоредо са тим развијао се и нов привредни живот који је наметао људима нове потребе; више стручно и културно образовање, које треба да одговара савременом животу и потребама привреде. И док је у многим струкамд, разним поивредним гранама, примитиван рад уступио место модерно1 техничко| производњи, и док је овде измењен економски и социјални положај произвођача радника, у пекарској струци код нас социјално задржан је стари начин обављања рада под псолутно непромењеним условима, који данас систематски коче напредак радника ове струке. Ову чињеницу најбоље потврђују факта, која се у овом извештају налазе, прикупљена од званичне комисије на лицу места. Али велики економски напредак није остао без дејства на формирање савремених
социјалних односа, који су карактерна црта модерне државе. Модерна држава стара се да свима грађанима обезбеди пун свестрани напредак. Она постаје регулатор односа између радника и послодаваца, за коју сврху је донела специјалне законе, који узимају у заштиту раднике од претеране и недозвољене експлоатације. Обезбеђена је још и могућност да радници преко својих стручних градских удружења раде на својој економској, моралној и културној заштити. Радничко заштитно законодавство неоспорно је од велике важности за општи напредак радника. Разуме се ако се оно на пракси у целости примењује. Иначе, остаје бедно слово на хартији. Од интереса је видети, у коликој је мери у пекарским предузећима Београда осетила се примена закона. § 6 Закона о заштити радника прописује: „У индустријским и рударскид предузећима, радно време најамних радника не може трајати дуже од 8 часова дневно, односно 48 часова недељно. Као индустријска нредузећа сматрају се сва она, која раде са машшкк.и.ч иогоном у којима ради најмање 15 радника, према просечно употребљеном броју радника у једном тромесечЈу. Кад радници индустријских и рударских предузећа изјаве својевољно пристанак, радно време се може продужити као прековремени рад, у рударским предузећима за један, а другим највише за 2 часа. Ово продужење вреди кад то одлучи 4 / 5 радника једнога предузећа тајним гласањем. Одлука опродужењу радног времсна вреди највише 3 иесеца. По истеку тога времена о-на се може обновити. Ближе одредбе о> овом добровољном продужењу радпог времена прописаће Министар Социјалне Политике, споразумно са Министром Трговине и Индустрије. За саобраћајна иредузећа (железннце, бродарство, трамваји, поште, телеграфи, телефони и сличне установе) радно време утврдиће ресорни Министар, у споразуму са Министром Социјалне Политике, у духу одредаба овога Закона. У осталим предузећима сем индустријских и рударских, наведеним у § 1. овог Закона. радно време траје од 8—10 часова, према природи и тежини посла". Према томе максимално радно време радника може да траје 10 часова дневно. Ме-