Општинске новине

С гр. 376

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

долази свињско месо, чији проценат износи око 13%, потом месо од ситне стоке и најзад, месо од живине. Под претставком да се све увезене количине стоке и меса потроше у Београду тј. да стварно потрошња меса и масти од једног становника износи 87 кг. количина потрошње меса може се сматрати повољном. У поређењу са потрошњом меса и масти у другим земљама београдска попотрошња била бп за 5—15% већа. Она заостаје само за просечном потрошњом једног становника у већим европским и америчким градовима. Сасвим друкчије ствар стоји у погледу врсте меса. Овде је Београд у горем положају, јер је врло мала потрошња ситне стоке, телећег меса и живине. Београд страховито мало троши млека, млечних производа и јаја. Потрошња млека у 1930 опала је према 1929 за 1,810.439 литара или 9.6 лит. по становнику. Нагло опадање потрошње млека у 1930 не би се могло друкчије тумачити него као резултат погоршања економског положаја потрошача а тек у другом степену неорганизованошћу снабдевања, слабим и рђавим квалитетом београдског млека. Ово опадање потрошње млека интересантно је и са те стране што су цене млеку у прошлој години нешто попустиле. Кајмака, бутера и маслаца потрошено је нешто више од онога у 1929, али је просечна потрошња по становнику остала непромењеиа, док је према 1928 опала за читавих 100 гр. Код увоза ове врсти производа за последње три године не примећују се веће промене. Разлог што потрошња не расте треба тражити у сталној скупоћи ових производа. Њихова цена у свако доба године, без обзира на промене које наступају на тржиштима одакле се ови производи добијају, стоји 40 до 50, а често и 80—100% више. У 1930 опала је и потрошња домаћег сира. И ово опадање потрошње сира има се приписати горњим разлозима. Потрошња финих сирева у 1930 према 1929 сведена је на половину, док је просечна потрошња по становнику пала са 480 на 120 грама. Потрошња воћа и варива у 1930 према 1929 пала је за 10,755.841 или по становнику за непуних 50 кг. Пад је врло велики и има се у главном приписати дејству трошарине, чије је подизање омогућило и веће повећање цена но што би одговарало трошаринском ефекту. У своме првоме реферату, коментаришући развој цена у 1930 ми смо констатовали да су у 1930 цене поврћу биле веће од оних у 1929. Наша се констатација потврђује и смањењем потрошње. Ово је нарочито погодило ситног београдског човека, а утицало је у опште на погоршање исхране како у погледу количине тако и квалитета. Такође је у 1930 опала и потрошња. поврћа и варива у слатком и киселом стању, биљних и воћних конзерви.

Потрошња воћа у 1930 сведена је на једну четвртину према количинама потрошеним у 1929. Кроз целу 1930 снабдевеност београдског тржишта воћем није била велика због форсирања извоза. То је допринело да су се одржавале и високе цене, а оне су деловале на смањење потрошње. Једино се у 1930 према 1929 повећала потрошња грожђа. Ово повећање потрошње грожђа дошло је тек после снижења трошарине, али није ни издалека онолико колико би требало да буде обзиром на врло ниске цене у 1930 на свима тржиштима, сем у Београду. У 1930 потрошња сувог воћа (без јужног) бележи мање повећање. У погледу шећера, каве, пиринџа и зејтина тешко је одредити количине стварно потрошене у Београду, пошто се један део ових производа извози у унутрашњост. Али треба подвући да је у 1930 знатно опао увоз ових артикала. Укупна количина ова четири артикла увезена у 1929 била је 10 милиона и 322.916 кг., а у 1930 год. 8,391.771 кг. Обзиром на смањење увозне количине ових артикала можемо да констатујемо двоје: 1) потрошња у Београду смањила се; 2) послови у колонијално.ј бранши били су слабији у 1930 него у 1929. Обзиром да претежни део београдског становништва чини имовно и привредно слабији и најслабији елеменат потрошња конзерви је минимална.. Ако узмемо да су све увезене количине конзерви од рибе, меса, поврћа, варива и воћа потрошене у Београду (тај случај, међутим, није пошто се добар део увезених сардина поново извози) онда би изишло да је Београд у 1930 појео разних конзерви 246.135 кг. или нешто преко једног килограма по становнику. Ово је свакако испод сваког минимума. И потрошња рибе у 1930 опала је. Смањење износи 108.841 кг. или пола килограма од становника. У погледу потрошње алкохола опажају се две врло карактеристичне промене. Прва је велико смањење потрошње ракије, а друга увећање потрошње пива. Што се вина тиче потрошња у 1930 нешто је смањена према оној у 1929. По здравствене и социјалне прилике града свакако је појава смањене потрошње ракије повољна. На рачун огромног смањења потрошње ракије незнатно се смањила потрошња вина, а увећала потрошња пива. Степен алкохолизма у 1930 морао је да опадне. Али то није дошло као последица развијања свести о штетности алкохолизма већ због економске кризе. У сваком случају опадање потрошње јаких пића, а у првом реду ракије може се сматрати повољном појавом. Ако покушамо да просечну потрошњу наведених животних намирница једног београдског становника прорачунамо добијамо