Општинске новине

Стр. 378

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ширен на прнватне чиновнике, а најзад од пре кратког времена на сваког потрошача. Данас је таква ситуација да скоро свако може да добије на отплату. Разлика из односа трговине према појединим купцима чини се само у погледу прикупљања и процене обавештења. За државне чиновнике и пензпонере не тражи се никакво друго обавештење сем платне књижице. Она је доказ да дотични ужива сигурна месечна примања. У изузетним случајевима преко агената и личних веза траже се и детаљнија обавештења у погледу солидности извршивања обавеза. Кредит се обично даје у висини двомесечних примања. У извесним случајевима даје се у висини само једно-месечних примања, а ређе у висини више месечних примања. То бива само онда када се о купцу добију најповољнија обавештења и када се кредитирана сума може да покрије у супергаранцијама. Ређи су случајеви да се за износ месечне крелитиране суме стави одмах забрана на потраживање. Ма да су у почетку увођења системз отплате неке трговачке радње покушале да овај начин уведу као принцип он није могао освојити. Што се тиче осталих потрошача, изван круга државних чиновника, о њима се прикупљају претходне информације на разне начине. Пре свега, врше се обавештавања код послодаваца. Прикупљање података о кредитној способности и моралним квалификацијама врши фирма директно искоришћавајући везе или преко нарочитих агената. Обавештавање преко агената често је у стању да нанесе велике непријатности потрошачу, јер се показало у већини случајева да агенти не бирају начине и сретства помоћу к< јпх долазе до потребних информација. Има случајева да оваква лица упадају у туђе сганове и. без икаквих увода траже обавештења о иксу, састављајући на лицу места читаве лрг. токоле саслушања. У трговини на отплату најважније литање јесте цена по којој потрошач долази до задовољења својих потреба. Ми смо видели да давање робе на отплату претставља нарочиту врсту кредитирања. Као и сваки други кредит и овај мора да носи одређену камату. Висина камате урачунава се у цену т ј. за толико се првобитна цена робе повишује. Али између камате банкарског кредита и овога постоји велика разлика. Последњи је знатно већи. Више је момената који у-тичу на висину камате овога кредита, управо на величину цене кредитиране робе. Овде пре свега долази у обзир састав капитала инвестираиог у дотичну трговачку ралњу. Ако на пример радња развија своје пословање са добрим делом туђих сретстава онда је додатак на нормалну цену знатно већи. Код трговачких ралња које раде сопственим капиталом, првобитна цена се мање повишује. Други моменат ко.ји утиче на величину цене је-

сте ризико. У колико је већи ризико у толико је и цена већа. Затим долази трећи моменат, а то је организација трговине на огплату, т.ј. да ли се ова врши директно у радњи (потрошач долази непосредно и тражи кредит) или преко агената и посредника, који нлналазе и врбују потрошача. Четврти елеменат јесте потреба већег броја стручног особља, које повећава укупне режијске трошкове. Најзад, овде је од пресудног утицаја на висину цене систем организације дотичне трговачке радње, односно степен рационализације. Рационализација, која се данас намеће свакој трговачкој кући, у развијању пословања на отплату игра битну улогу. У овај начин пословања уноси се врло осетл^иви инструменат привредног живота — кредит; трговање је скопчано са многобројним претходним радњама, које морају бити систематски и брзо извођене; затим долазе компликоване процедуре око задужења и оаздужења; наплата често захтева већи број особља; неопходно је нужна широка и стална контрола и т. д. У колико су сви ови елементи боље организовани т.ј. рационализовани у толико они претстављају мање оптерећење нормалних цена. У Београду међутим, трговачким радњама, које раде на отплату, не достаје много ових елемената. Сем тога, у много случајева трговина на отплату није дошла као жеља да се потрошачу помогне, већ као намера да се овај искористи у што је могуће већој мери. То долази до изражаја у висини цена. Ми смо имали прилике да видимо како се штофови од 90 и 100 динара продају по 280 динара на отплату. Платна се у некима од ових радња продају по дуплој цени; цена ципела се повећава са 30—80 динара по пару и т. д. Финансирање потрошње са оваквим ценама свакако не користи потрошачу; одлагање његових плаћања бива са изванредно тешким теретом. Тако је у већини случајева сем једне или две велике радње које код давања робе на отплату увећавају нормалне цене само са 5—15%. Трговање на отплату врши се у Београду на два начина: непосредно у радњи или преко агената. Последњи начин је све више у примени. Трговачке радње које послују овако имају обично по више агената, који иду по кућама, јавним локалима и канцелари,ја.ма па врбују муштерије. Врбовач,ем муштерија преко агената нарочито се служе радње које се тек уводе или су врло мало уведене. У овоме пословању преко агената има много несолидности. Често се на потрошача врши прави насртај. Ево једног примера. Код О. К. долази агент и нуди ципеле на отплату. Агент даје О. К. листу ко.ју треба да презентира у радњи приликом куповине. Сутра дан други агент је већ отишао у стан О. К. и вршио читава саслушања у циљу прибирања