Општинске новине

Стр. 400

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

стили смо се благим нагибом кроз познату војничку капију, која је, некада, као и све остале, имала велику стратегијску важност и пред којима се увек по правилу налазио шанац. Сад су сви ови шанчеви затрпани да би се добио слободан пут за Град. Приликом рестаурирања Града мораће да се приступи чишћењу ових шанчева, а то је нарочито важно за другу капију, одмах испод ове прве, која са двема кулама са обе странс пружа један од најлепших и најинтересантнијих улаза у Град. Обе ове куле очуване су све до данашњег дана, а тако исто и капија која је само местимично оштећена. Још прс рата пред овом капијом постојао је мост преко шанца који је водио ка цркви Ружици. Данас је моста нестало а шанац је затрпан. Приликом чишћења овога шанца мораће се направити мост тако да подражава стари облик моста који се дизао и спуштао помоћу нарочитих ланаца, а то ће дати овој романтичној капији још лепши изглед. Одавде свега неколико корачаји одвајају нас од познате цркве Ружице. Спуштали смо се нарочитим путем који је некада био пут за превлачење топова и војске а тако исто служио саобраћају између оба дела Града. Сама црква Ружица лежи тако згодно да већ и по своме положају одаје карактер једног светог места, које је нарочито посећено како од Београђана тако и од околних села са обе стране Саве и Дунава. Његова Светост Патријарх помолио се Богу у овој цркви, која

Њ. Св. Патријарх Варнаба са г. Бг. Милославом Стојадино&ићем, потпретседнићом О. г. Београда пред црћвом Ружицом

је на њега оставила иначе најлепши утисак. Добро је учињено што је приликом рестаурирања цркве, која је била скоро порушена за време рата, приступљено подизању, уз строго чување карактера саме грађевине, која је обрађена тако да у потпуности одговара самим зидинама Града. Срећа је што се није подигла црква од цигаља које би се

омалтерисале и премазале белом бојом, као што се то иначе чини, а што би било противно овом месту. Тако треба подизати све остале грађевине у Доњем и Горњем Граду, избегавајући употребу малтера и материјала који је у основи противан карактеру овог најлепшег дела престонице. Црква Ружица иначе је релативно добро украшена, поред све скромности коју иначе одаје, она може да прими Неколико стотина верних. При улазу у цркву налазе се са обе стране врата две неспретно израђене статуе: једна нашег старог војника у средњевековној униформи, рад прилично добар, докле је војник из последњих ратова сасвим рђаво израђен и требало би га земенити бољим чим се за то буде прилика указала. Иначе сама идеја да се поред војника из последњих ратова постави наш војник из средњега века у основи је добра. Напуштајући цркву Ружицу спустили смо се низ нову стазу којом смо дошли до старе капеле, десетак метара удаљену од цркве Ружице. Ова капела на први поглед и не пада у очи, јер је дискретно сакривена у

Пред старом ћапелом (где је и избор Сбете Петће)

самој земљи, а кров њен који је раван са земљом горњег дела стазе готово се и не примећује. Лепоту цркве откривамо тек пошто у њу уђемо. Она има свега неколико квадр&тних метара површине. Неки чудни осећај страхопоштовања и пијетета премавери обузима човека у овој капели, мистичној и пуној романтике у исто време. Она је пуна старих икона а неколико свећа и кандила