Општинске новине

Стр. 402

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

за име ових светитеља. Тек пре неколико година доказало се да је то народно верован>е засновано на једној живој традицији и на успоменама које су оживеле онога момента кад је наш неуморни радник и испитивач г. Пера Поповић, архитекта, чепркајући са њему својственом енергијом и ерудицијом правог научника, пробио један део зида уз олтар Пећске Патријаршије и открио једно прикривено одељење у коме су нађене две велелепне слике Константина и Јелене. Ова мала капелица са овим двема иконама остала је кроз многе векове затворена зидовима, а приликом отварања нађене су и многе друге ствари од велике историјске вредности. Сад кад је ова капелица приступачна свима, са велелепним, можда најлепшим иконама Константина и Лелене, види се колико је тачно предање и колико је смисла у молитвама наших простих сељака који су скрушено прилазили спољњем зиду олтара и палили свеће, уз чуђење оних који за дуго време нису могли да схвате велики значај сличних народних предања. Треба ићи за веровањем народа јер у њему имп и много историјске тачности. Није случајно што народ од прастарих времена, па и данас, долази у ову капелу испод цркве Ружице, што пали свеће у њој и моли се Богу једном скрушеном побожношћу правих хришћана. Дух првих хришћанских мученика пробијао се кроз векове и очувао се V свој верској свежини на томе класичном месту. Тај дух привлачи и данас и њему ова кдпела као и претходна дугују да се народ побожно скупља и клања својим светитељима. Споља ова, рекао бих, најоригиналнија капела ко.ју сам до данас видео представља праву ругобу. Неки обичан лаик затворио је ту пећину предњим зидом и премазао га малтером и белим кречом, а тако игто поставио и врата ружног облика, да све то, кад се споља посматра, ни издалека не наговештава карактер ове богомоље. Било би безусловно потребно да се, не мењајући карактер богомоље унутра, овај зид споља у основи измени на сличан начин као и капела о којој је мало пре било речи. .Тедна мала висораван пред овим двема капелама омогућава скупљање већег броја верних. Горе пред црквом Ружицом налази се једна већа висораван, која такође омогућава скупљање народа у далеко већем броју о вели ким празницима. Мислим да се не би погрешило ако би се црква Ружица и ове две капеле, пошто се обезбеди пролаз слободан на путу из Горњег Града у Доњи, јер и сам стари во.јни пут на то нагони, ако би се, дакле, могла спровести обрада целог овог дела Града на начин што би се он у архитектонском погледу обрадио као једна целина са јаким наглашавањем верског карактера и са евентуалним подизањем једног манастира поред саме цркве на поменутим висоравнима оба де-

ла. Ово би требало учинити у толико пре јер је Град за све време Хришћана а делом чак и под Турцима био чувар старих хришћанских богомоља и установа којих је нарочито било много за владавине Деспота Стевана и доцније за време Мађара и Аустријанаца.

Пред ћостурницом палих бранилаца Београда... Пошто смо напустили ово место, Његова Светост Патријарх изразио је нарочиту жељу да види костурницу палих бранилаца Београда одмах више цркве Ружице, а затим је приступио овој и помолио се Богу за покој душе српских хероја који храбро принеше своје животе за Краља и Отаџбину. Главни део палих браниоца Београда покопан је у централној Костурници на Новом гробљу, која је подигнута иницијативом Удружења резервних официра и његовог агилног претседника г. Милана Радосављевића, општинског одборника. Овде у градској капели налазе се кости 180 јунака смештених у неколико дрвених сандука који се при улазу у капелу виде. И ови национални мученици достојни су да почивају поред првих хришћанских мученика чији број се не да оценити, нарочито у доба римске обести првог доба. И као што је из борбе наших мученика никла пуна национална слобода, тако је исто на борбама и патњама првих хришћана триумфовало хришћанство, за које знамо поуздано да је већ у почетку IV века имало у Београду своју прву хришћанску општину, релативно добро организовану и утицашу. Над самом костурницом наших јунака налази се један велики крст на постољу које у архитектонско-естетском погледу не може нн мало да нас задовољи. Ту ће бити потребна друга, лепша обрада архитектуре, која се очекује у вези предстојећег рестаурисања