Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

онима који су покушавали да му се приближе. Остала је на далеко позлата пебојша кула као наговештај наше националне отпорности и у најкритичнијим данима наше историје, за време турске владавине. Ова кула, седиште наших националних бораца и мученика знатно је оштећена за време бомбардовања у последњим ратовима и шу би треоало безусловно и што пре рестаурирати. Дру1их споменика нема у моњем I раду сем оних градских зидина које постоЈе још из прастарих времена, а мењане су од сгране променљивих госнодара према ^ехничким средствима којима се у то време располагало. Нарочиту промену претрпела Је тврђава у опште кад је на сцену крвавог рата ступило ватрено оружЈе коЈе је изазвало и нарочиту промену у обради утврђења. Од нарочитог је интереса стара црква која се налази у Доњем Граду на самом подножју виса на коме Је Мешгровићев Нобедник. Београђани у опште и не знају да се ту некада налазила веома лепа црква која је и данас сачувала свој првооитни облик. Нодигнута у доба Деспота Стевана и употребљавана од православних и за време Мађара који су узели Јзеоград и држали га од 142/, кад Је умро Деспот Стеван, па до 1521 год. кад су Београд први пут освојили Турци и владали њиме све до прошлога века. За време Гурака ова црква Оила је претворена једно време у џамију, а по одласку њиховом војска је зграду искористила као војни магацин, чему и данас служи. У народном предању помињу се две зграде, Ружица и Марица, а војници и дан дањи говоре о магацину Марици, мислећи на то место. Његова Светост Патријарх изразио је нарочиту жељу да ову стару цркву прегледа, а то нам је исиало за руком захваљујући Команданту Доњ. Града, који се са ретком љубазношћу одазвао нашој молби. Кад смо ушли унутра били смо изненађени конструкцијом ове зграде, која са спољним потпорним зидовима и сваког лаика јача у уверењу да је то заиста стара црква. Она је покривена једним великим сводом интересантне обраде, докле је олтара, окренутог Истоку, нестало у задњем делу који је порушен. Улаз у ову цркву такође је лепо очуван и архитектонски нарочито обрађен. За дивно чудо да и тај део у току векова није порушен. На месту олтара, рекосмо, налази се обичан зид, а одмах иза тога зида на источној страни постоји испод саме земље у Граду велика слободна просторија која данас служи за војне потребе. Положај ове цркве сам по себи чини једну невероватно лепу атракцију. Огромне стене које се више цркве уздижу и на њима градске зидине, које се горе уздижу ка Победнику, затим део тврђаве добро очуван иза самог олтара цркве, па онда улаз кроз капију у Доњи Град

на томе месту, и на послетку сама архитектура цркве, све то скупа даје једну архитектонску целину несравњене лепоте. Мишљења сам да би овај део требало нарочито обрадити, јер он је веома значајан и у опште урбанском погледу. Цркву треба обновити са израдом олтара у задњем делу, реконструисати поједине делове око ње, засадити неколико дрвета и делимично паркирати, тако да се добије једно место које ће при самом улазу у Доњи Град са савске стране пасти у очи свима посетиоцима. На место слика које би показивале ову дивну цркву и још лепшу њену околину, ми препоручујемо свима да је из тичијег лета посматрају са бедема Горњег Града или са приступачног дела Калемегдана код Мештровићевог Победника. Напуштајући и ово класично место наше славе и борбе прошли смо кроз романтичну капију на путу за Карађорђеву улицу, а Нзегова Светост Патријарх, са њему својственом љубазношћу захвалио се на овој шетњи и ретком задовољству које је имао разгледајући макар и делимично главне старине Горњег и Доњег Града. Нама је нарочито мило да је Његова Светост Патријарх, поглавар наше цркве, удостојио Град своје високе пажње, јер и у томе гледамо не мање залогу за чување свих тих старина и за њихову обраду у строгом наслону на традиције и на све оно што нам велика прошлост у на- , слеђе оставља. Наш град још увек је и за саме Београђане „тера инкогнита' ; . Његове лепоте велике су онако исто као што је његов значај кроз целокупну прошлост био веома велики, тако да су сви народи света у средњем веку а и доцније говорили о њему са чуђењем и дивљењем. Било да су у питању народи старог доба, било моћни императори и војсковође, било учасници крсташких војни, који су се на путу за Христов гроб заустављали и дивили велелепности и моћи београдског Града. Сви они сматрали су Град као првокласан војнички објекат. Једино под Србима помишља се на пацификацију Града и једино му они наглашавају културну вредност. Али ни ми не можемо да се оглушимо о оно што је било, данас кад Бели Град треба да буде симбол идеје, слободе, љубави и мира. Историја Београда није ништа друго него историја његовог Града. Нека се нови стваралачки геније нашег народа огледа у израдњи модерне вароши која се шири далеко од градских зидина а сада простире и преко Саве и Дунава, али нека Град као такав и споља добије такво обележје да се у њему огледа велика прошлост и будућност нашег народа. Београдски Град треба да се претвори у нашу националну акрополу и то је једино решење за које се свим силама треба залагати без обзира на све жртве.