Општинске новине

Стр. 476

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ла, биле у стању преносити заразу на друге предмете? и 2) колико дуго могу остати живе (вирулентне) бациле трбушног тифуса у цревном органу мува. Експеримент Д-р Фикера донекле је расветлио ово питање. Добивени резултат се сводио у главном на следеће: муве, нахрањене тифусном културом у стању су пренети заразу још у току 23 дана по њиховом нахрањивању а у односу више различитих подлога. Ова околност је од из-

Лабораторија за проучавање мува у Императорском градском Институту у Лондону (1трепа1 Со11е§е о{ бсјепсе)

ванредне важности, с обзиром на то да човек више пута избацује са изметима тифусне 61 циле кад је већ оздравио (тифусне клицо;.оше), које су на тај начин врло опасне још дуго време по оздрављењу. Нарочито се чес^о преноси тифус млеком инфицираним од стране клицоноша. У случајевима, кад је у породици продаваца млека неко болестан од т>1фуса или је пак тифусни клицоноша. Инфицирање млека мувама код произвођача млека на селу догађа се врло лако и са обзиром на крајње нехигијенске прилике, под којима се спрема млеко. Са једне стране .фпсусгво велике количине незаштићеног шгалск.>г ђубрета, као и отворени примитивни сеоски нужници чине повољну подлогу 3:1 -■сх|)ану многобројних мува, које се најрадије л-.ту у том истом ђубрету. Један интересантан случај приказује како се епидемија тифуса раширила коц становништва једног дела вароши, које се снабдевало млеком из једне исте млекаре у којој је било тифусног голесника При истраживању начина, на који се еиидемија раширила, било је утврђено Д1 су муве биле главни кривац преносиоца заразе, односно индиректни проузроковачи епидемнје. Затим су лекари у Француској утврдили конкретним примерима учешће мува у ширењу туберкулозе. Муве су такође још и преносиоци многих других заразних болести, на име: дизентерије, диареје (ентеритиса) одојчади и

с драслих, очних болести, па чак и губе (1ерга). Једна врста муве (з1;отоћу$ сакЈиапб) које живе у другој половини лета и јесени, а које чине врло јаке уједе, окривљују се као преносиоци Антракса — бедремице (црног пришта), од кога више пута угине крупна стока (говеда) па и човек. Г. Данилеску тврди: да у Румунији од ове мушице много пате домаће животиње. Код коња она изазива нарочито запаљење коже (дерматит). Уопште мува представља једног инсекта, на коме се задржавају па чак и вегетирају свемогуће бациле. По податцима Масона једна мува садржи 500.000—2,600.000 бацила, али по последњим најновијим истраживањима број бацила, код једне муве може се попети чак и на 100,000.000. Пренос микроорганизама са једног предмета на други помоћу мува врши се на неколико начина. Муве се спуштају (падају) на предмете, на којима тога момента леже бацила и која се механички задржавају на њиховим ножицама, покривеним ситним многобројним длачицама. Мува врло радо брише своје ножице о крилашце, на које се тако у исто време задржавају бацили збрисани са ножица. Цревни канал мува представља још повољнију подлогу за смештај и живот бацила. У њега бацила доспеју при храњењу, усисавају заједно са храном а, одатле се више њих несварених избацују напоље, заједно са изметИма. ПоЈедине врсте мува избацују измете педесет пута дневно. Приликом једног експеримента од 54 см. кв. констатовано је 10.000 трагова избаченог измета мува. Сгаћат-бгшШ констатовао је следећи интересантан факат код исхране мува: кад исте

Апарати за одређивање температуре мамка за муве (1гпрепа1 Со11е§е о{ бсјепее)

напуне стомачић често повраћају у облику ситних капљица, у којима су утврђене многобројне вирулентне бациле. Вредно је споменути још следећи начин преношења заразе: муве сисају крв код болесника а то исто чине и код здраве особе. И зато се врло че-