Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 483

их огромно — сама бројна снага давала би му несумњив ирестиж у решавању свих питања, која интересују самоуправне службенике Југославије. Још један корак даље па би се дошло у директну везу са моћним словенским савезима удружења комуналних службеника Чешке, Пољске и Бугарске, па, природно, и са Међународним савезом. Као извршни орган Југословенског главног савеза могла би да буде једна комора самоуправних службеника у Београду или евентуално у Загребу и Љубљани. За образовање овакве сталешке коморе не постоје никакве законске препреке! Ма колико да ови идеали изгледају далеки и недостижни, они су у ствари ту пред очима. Једном снажном, систематском и правилно схваћеном акцијом дају се постићи у врло кратком и догледном времену. Онда су сви други успеси и тако лаки и тако брзо изводљиви. А без овог претходног успеха, без стварања једног снажног фундамента, свака ће зграда удружења бити слаба и трошна. Нико не може оспорити ту истину да је дошао већ дванаести час да се питање моралног и материјалног осигурања наших самоуправних службеника стави на дневни ред. Ми још немамо један општи, унифициран и модеран Закон о општинама. Још мање закон о већим градским муниципијама. То је можда једно велико зло, али у овом конкретном питању и у овом часу и добро. Док се ови закони не добију за ко.ји месец још највише, можда, имаће се времена да се прилике и расположења добро проуче и избегну погрешке, које би нам се доцније тешко светиле. Споредна је ствар, да ли ће се живот и односи сеоске и велеградске мунициш-пе санкционисати посебно или одвојеним деловима једног закона, у коме би добра половина била посвећена савременим питањима већих градских општина. То није битно, јер то 1 'е на крају крајева питање тактике. Чак није битно ни то да ли ће Југословенска резиденција имати свој специјалан закон, као што то предлажу многи наши најпризнатиш комунални радници. Главно је да одредбе о уређењу и функционисању сеоске, варошке, велеградске и престоничке општине буду модерне и високо савремене како би се њихова комунално--социјална и административна акција омогућила у што јачој и независној мери. Све је друго питање тактике, форме и целисходности, и као такво подређеног карактера А до изградње једног главног, или више општинских закона, удружења општинских службеника тоеба да буду толико морално и бројно снажна, да се њихов глас дубоко чује у тим одлучним моментима. Ми ћемо даље изложити на које би се

нарочите захтеве требале да сконцентришу све њихове снаге, и шта треба унети у закон о самоуправним службеницима и ради њиховог добра и ради пуног просперитета наше моћне државе: 1) Пре свега треба обезбедити у најпунијој мери морални и материјални положај самоуправних службеника, њихову пуну независност и сталност. У погледу дужности и права општински чиновници не треба да се ни у чем разлику.ју од респективних државних чиновника, који су ових дана добили свој реформисани сталешки закон. Ранија подређеност и третирање општинских службеника као другокласних органа има да потпуно отпадне, јер је то схватање застарело, бирократско и недржавничко. Данас све више ишчезава онај предратни тип општинског деловође, благајника, рачуновође и др. у гуњу и опанцима, одрастао у сеоској механи, једва полуписмен, кога је први политички ветар убацио у општину да би га други, супротан политички ветар избацио на ледину! Потребе новог живота траже и у јачим и груписаним сеоским општинама, а камо ли у варошким— стручно школованог општинског деловођу, благајника, администратора. Тип је патријархалног деловође у ишчезавању, и у колико га више нестаје у толико се више осећа потреба за изградњом једног савременог стручног типа комунално-административног чиновника Општински чиновник је необезбеђен и то како онај у најзабаченијој општини планине Таре, тако и онај у лепом Загорју или у богатој варошици Баната и Срема! Велеградски комунални чиновник исто тако. Посматран као јавни функционер он није обезбеђен ни у колико; његова породица ништа више. Са изузетком десетак највећих градских општина — свуда у целој земљи општински службеник нема регулисаног права на пензију. Једна половина градских општина — које су V Савезу градова — уписала је своје службенике у уред за осигурање радника; друга то није стигла ни до данас да уради; тако и оно осигурање, које уред пружа неквалификованим раденицима, не постоји ни за 50% муниципалних чиновника! Што се пак тиче уредског осигурања —- највећи број наших градова сигурно са разлогом изјаснио се отворено противу њега, а у корист самосталних градских фондова и сталешких организација својих службеника. Отуда је и дошло да су неколико градских управа завеле праксу да за своје чиновнике место Уреду плаћају сталешким удружењима по половину квоте за осигурање. Другу половину плаћају сами општински службеници... Питање пензионог осигурања како за са-