Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 485

комуналне банке имале да санирају дугове свију општннских чиновника на бази дугорочних позајмица са делимичним обуставама илате или пензије. Комуналне банке имају да првенствено воде рачуна о општинским службеницима, јер они у осталом — кад је реч о великим градским центрима — представљају десети део од целокупне њихове релативне сиротиње. Затим комунална би банка најбоље решила уз помоћ самих општина и питање изградње станова за општинске службенике. Не треба заборавити да је данас свака градска општина у Европи и Америци без разлике подигла станове за своје службенике, управо омогућила им уступањем земљишта и дугорочним хипотекарним зајмовима да сваки од њих створи себи кров над главом достојан културног човека!. . . Оваквим се резултатом скоро ни једна наша градска општина не би могла похвалити! УП.) Да се за све врсте муниципалних чиновника заведе: обавезна комунална административна школа и испити: прво пријемни испит, затим нижи и виши чиновнички испит. Али како ни школа ни спрема не дају довољно гарантије о експедитивности чиновника, јер један чиновник може да буде и школован, и уман, и спреман, па да ништа не ради, да потпуно саботира службу, и од њега ће општина имати мање користи него од једног вредног, и ако често и једва просечно способног чиновника. Зато се поред школске спреме и испита мора тражити и трећи услов, а то је редовна продуктивност општинског чиновника за све време његове активне службе. < Кад се то постигне треба укинути садаш' ње поделе на категорије и класе, јер је та подела неправедна, бирократска и гломазна. те ју је зато и држава реформисала у новом Закону о својим чиновницима. По тој подели један умни Драгиша Лапчевић не би у овој земљи могао да буде ни практикант; а некада је Стојан Протић као Министар унутрашњих дела хтео, само да је чика Драгиша пристао, да мења закон само да би Драгиша Лапчевић могао да буде један од његових првих начелника. VIII.) Да се у нови општински закон унесе једна одредба према којој би било обавезно да општински службеници ступа.ју V своја професионална удружења. IX.) Некада су општински чиновници, а гако исто и њихова удружења, били проста

монета за разна политичка погађања и изборне подвале, али данас, при новој својој оријентацији, општински службеници имају да поведу рачуна пре свега другог о својој служби, о себи и својој породици. Инспирисани тим духом они имају право преко својих јаких удружења да траже право на једномесечни распуст, право на одмор, као на пример, и на то, да се њихов војни ранг, саобразно свима модерним војним организацијама, регулише ' тако да се у будуће не деси да редову - - општинском чиновнику, често чак и вишем функционеру команду.је као официр његов дојучерашњи пандур испред врата! . . . Само систематском акцијом, акцијом на свима пољима, општински службеници кроз своја сталешка удружења могу извојевати живот достојан својих тешких напора. Само тако општински службеници могу да осигурају онај максимум обезбеђења, који имају чиновници других културних муниципија. Чиновник Лондонске општине не само да је себе и своју породицу осигурао високом пензијом услучају смрти, инвалидитета и старости, него је обезбедио себи и својо.ј породици пун конфор, достојан слободног човека. Он има право на подизање породичне куће — виле са свима бенефицијама његове општине, има право на повлашћене кооперативе, на болницу и санаторијум и бање, на снижену тарифу железничку, паробродску и трамвајску. У задње време чак и на аеропланску. Он има право на комуналне позајмице, и на стотину других користи и нарочитих бенефиција, без којих се данашњи живот не да ни замислити. А што то све ужива лондонски општински чиновник има да благодари на првом месту своме земал^ском удружењу, које је после Трединиона једна од најмоћни.јих професионално-националних организација слободоумне Енглеске. Да завршимо ово своје излагање са великим и крилатим речима славнога борца за победу права комуналног службеника, Енглеза Улиама Кер Сида: — Никада се ни једној друштвеној групацији нису поклањала права. Свака их је извојевала по цену горких жртава и тешких напора. И по тој мученичкој борби, и по мери постигнутих успеха, цени се способност једне сталешке и националне корпорације за културан живот достојан правог и истинског човека.