Општинске новине

=ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

А са аеродрома полазе: За Загреб авион „Аеропута" у 8.30 час. „ Пешту авион „Сидне" у 9.05 „ „ Индију виа Скопље авион „Империјал Релвејс" у 10.00 „ Софију авион „Луфтханза" у 11.55 „ Пешту авион „Луфтханза" у 12.20 „ Скопље авион „Аеропут" у 13.00 „ Букурешт авион „Сидне" у 16.20 „ Софију авион „Сидне" у 16.25 То је такорећи свакодневни ред, сем енглеске линије која саобраћа само недељом, носећи хитну државну пошту из Лондона за Индију. Увек, када наступа јесен, из чисто финансијских обзира, домаћа компанија „Аеропут" укида једну своју линију БеоградСкопље—Солун, али зато тада на аеродром долеће недељно једаред, авион холандске компаније К. Л. М., вршећи хитну поштанско-пугничку службу између Амстердама и холандских колонија у Индији. Не узимамо овде у обзир још и случајне авионе, оних пролазећих спортиста, званичних ескадра, асова авијације који лете ваздухом у циљу каквог рекорда, па се заустављају на пет минута на земунском аеродрому, било услед дефекта, било услед невремена. Њих је понекад у изванредном броју. Једном годишње, кад Аеро-клубови Мале Антанте праве велику утакмицу у затвореном кругу Београд — Букурешт — Варшава Праг — Београд, на аеродрому је незаборавна свечаност а сем тога, нема недеље, када одбор Аеро-клуба »Наша Крила« не приређује на земунскоме аеродрому за најширу јавност кратка летења, са опробаним пилотима, за врло доступну цену, тако да силан свет, особито онај најмлађи, сви аерофили од расе, нагрну ради својих емоција на капије аеродрома, који се претвара тако у пољану ваздушног спорта. Та ваздушна крште-

ња већ су отпочела и ове године, од првих дана марта. * Сви ти авиони што крстаре небом, не од-' лазе и не долазе празни. У њима су фотеље пуне путника, који радознало извирују на пејсаже. На крилима преврћу књижице, пуне описа и слика земаља преко којих лете. Сребрне две реке, особито плави Дунав који је странцима дуго на путу и пред очима, мами легенде, звиждук валцера, и низ слатких унутарњих слика. Чиста романтика извире из белине линија, лепоте панораме и механике сећања. Поред путника ових најекспреснијих возова, који по доласку на аеродром излазе за који часак истегну ноге и удахну ваздух на чврстој земљи, поред њих, дакле, за тих десет минута колико се свега међународни авиони задржавају на ваздушном пристаништу Београда, из авиона се извлаче бројни пакети, писма, новине. Какво је задовољство раширити у 16 и 35 по подне, париски Тајмс који је синоћ био на париским улицама. Читавих 36 часова пре најбржег међународног воза! Света брзина, пред којом се ваља поклонити! Зато су занимљива та искрцавања! Шта све не носе авиони под репом! На.јновије модерне артикле; балску хаљину од Цени за гђу X, пакет свиле за фирму Д. ..., аутомобилске делове; радиом наручене спортске-штофове из Лондона, за неколико овдашњих џентлемена, који неће да виде исто одело ма на коме другоме, већ као какве прециозе, монополишу мустре за себе. Није тај пртљаг мали. Царинарница има пуне руке посла и протокола. Цифра оцарињене робе, приспеле са севера или са југа, прелази милионе. То је позитивни активитет овог ваздушног пристаништа, који се из далека чини мали и нем, али који тек онда покаже своје размере и своју међународну важност, кад се само један дан пробави у сенци његових огромних хангара и шумних крила.