Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

= Стр. 555

тистици тај је проценат код нас 1926 године био 8%; 1927 — 10%; 1928 — 12%; 1929 15%, а прошле године проценат нелегалне деце пребацује и 18%! Кад је реч о деци, њиховој заштити, и здравственом старању између легалне и нелегалне деце нема и не сме бити апсолутно никакве разлике! Место пуног и идеалног старања око деце, београдска деца, нарочито она из сиромашнијих редова, живе и спавају у исто.ј соби, чак у једној истој постељи са болесним родитељима од отворене туберкулозе, дишу заражени ваздух, и место дечије поезије живота, њихове испијене очи сагледају визију смрти. Према званичној статистици државног антитуберкулозног диспанзера, има преко 20% београдске деце која живе са болесним родитељима у једној бедној и прљавој постељи! Овоме треба додати живот огромног броја деце по београдским занатским радионицама, која вегетирају п.од најужаснијим и најстрашнијим хигијенским приликама. Сама држ. инспекција рада утврдила је за време свога деветогодишњег делања, да је у прегледаних 92.000 разних предузећа, било преко 32.500 случајева рђавих, нехигијенских, недовољних и прљавих радионица, а то значи, једна трећина одсвих! У тим мрачним избама, без сунца и ваздуха, долази једва по 6—8 м а ваздуха на једног радника, који за десет часова рада издише око 226 литара угљендиоксида, трујући се тако поред осталог и својим сопственим дахом! Нема ни једне болести ваљда у којој

добра и рационална исхрана игра пресудну улогу како у погледу заштите и предохране, тако и у погледу лечења у примарној фази обољења, као што је то случај са туберкулозом. И баш у том погледу ми стојимо више него рђаво, готово очајно. Према томе и слаба и нерационална исхрана Београђана представља један од фактора за снажење и ширење туберкулозе. Београд је варош радника, сеоских паупера, који су лишени земље, те живе као надничари у њему, малог занатлије, чиновника и ситних трговаца. Аристократије новчане, великих капиталиста, богаташа, рентијера, он има врло мало... Зато његова социјална политика не значи социјална заштита једне релативне већине суграђана, него социјална политика без мало целога Београда. И сав тај економски мали свет, који чини 95% Београда, храни се рђаво, и квалитативно и квантитативно. Из приложене статистике види се, да београдски грађани у великом броју трпе хронично изгладњавање, јер у свој организам уносе стално много мање рационалне хране, него што је то неопходно нужно. А то хронично гладовање широких маса ствара најповољнији терен за ширење туберкулозе. Оно је у фигури за туберкулозу оно, што је варница за стогове сламе поливене бензином! По нашој проконтролисаној статистици у Београду је за годину дана (1929 год.) изгледала исхрана једног становника овако:

Припало на једног Београђанина:

Минимум који наука налази да треба

Хронични мањак у исхрани једног Београђанина

1) меса свих врста 49 кгр.

меса свих врста 80 кгр.

мање меса 31 кгр.

2) Поврћа 107 „

поврћа треба 270 „

мање поврћа 163 „

3) млека 75 „

млека треба 200 „

мање млека 125 „

4) шећера 18 „

шећера треба 30 „

мање шећера 12 „

5) алкохола 77 „

алкохола ништа

штетно унето у орнизам алкохола 77 „

„Служећи се методом Д-р Иванића, изнашли смо 1 ) да је прошлогодишњем београдском становништву — које је у априлском попису набројано до 226.065 — било потребно 250 милијарди и 498 милиона калоричних јединица. Ова џиновска топлотна енергија живога Београда требала је да се произведе комбинацијом најразноврснијих хемијских квалитета свеукупне годишње исхране.

1 Цитат из студије Ог. Ст. Павловића о исхрани Београђана у 1929 год. „Београдске Општинске Новине" св. 18 (1930).

Код овога прорачунавања укупне калоричне потребе ми смо урачунавали, да је одраслом мушкарцу потребно 4156, одраслој жени 2828, одраслом детету 2383 и детету до десет година старости 1070 калорија на дан. Код тога смо оперисали са прошлогодишњом пописном статистиком о старости становништва, по којој је било деце до 11 година старости 33.115, а до 17 година 20.798, одраслих мушких 86.188 и жена 85.964. Међутим, нађено је по Д-р Рубеновој методи израчунавања и множења, по коме 1 грам беланчевине даје 4,1 калорија; 1 гр. ма-