Општинске новине

Стр. 574

бПШТИНСКЕ НОВИНЕ

је вакцина примењена (Румунија, Пољска, Шпанија, Шведска, Сједињене Америчке Државе, Југославија итд.) добивени резултати су сасвим повољни. На конгресу који је одржан у Ослу у августу месецу прошле године и где су били сакупљени научници целог света (око 700) изјаснили су се за Калметову вакцину сви они који су је опробали на деци у већим размерама. Сви су они били једнодушни да је вакцина нешкодљива, затим да је од несумњиве користи. Сви су они препоручили њену употребу у својим земљама, у којим се од туберкулозе умире 3—4 пута мање него код нас. Као што сам већ изнео код нас болује од туберкулозе годишње 500.000 лица, од којих умре 50.000 (што процентуално износи око 34о/ооо/ док је смртност у Данској нпр. 7,5о/ооо/. Имајући у виду ову страховиту смртност и наше станбене и хигијенске прилике, употреба Калметове вакцине је од много већег значаја него за друге земље. Зато би препоручио ову вакцину свакој породици, а нарочито оним у којима је неки члан болестан. Вакцина се може добити врло лако. Справља се већ више година у Централном хиг. заводу у Београду по најстрожијим прописима, тако да је у сваком погледу сигурна. Да би се вакцина могла добити потребно је да је кућни лекар затражи од Централног хиг. завода и где ће се добити без икаквих трошкова. Вакцина се раздаје у ампулама у дозама које су потребне. Ампулу треба отвориги па њену садржину сипати у мало мајчиног млека и дати беби да попије. Вакцина се даје изјутра пре првог оброка, т.ј. на празан стомак. Потребно је дати три ампуле и то сваки други дан по једну. Последња ампула треба да се да пре но што дете напуни 10 дана живота. Зато треба унапред смислити како да се вакцина набави, те да се давањем отпочне бар б-ог дана по рођењу детета. Вакцинисана деца на овај начин не показују никакве поремећаје. Она су весела, развијају се као и да нису ништа ни узела. Када прође 10 дана по рођењу, на овај се начин вакцинисање не може да изврши. У том случају се може вакцина дати у инјекцији. Она се даје у много мањој дози и свега једанпут. Понекад се на месту где је дата инјекција загноји, те се створи једна мала

раница. Ова увек зарасте после неколико недеља. У Норвешкој је извршено вакцинисање поткожним инекцијама Б.Ц.Г. више хиљада одраслих особа, које су биле по своме позиву јако изложена зарази (сестре-болничарке, студенти медицине, лекари и др.). Резултати су били врло повољни тако да ће се у Норвешкој овај покушај још више проширити. * * * Ако учинимо кратак извод овог написа видећемо следеће: Туберкулоза убија у нашој земљи годишње 50.000 лица, а онеспособи за рад око 500.000. Економска штета коју нам тиме причињава прелази 10 иилијарди динара годишње. За сузбијање ове страховите немани ми смо до сад учинили врло мало. Тога морамо да смо свесни и да у свакој прилици лојално признамо, да се не бисмо заваравали. Када бисмо учинили оно што су урадили и најсиромашнији народи (као нпр. Норвешка) могли бисмо да спасемо око 30—35.000 лица годишње, а око 7 милијарди нашег блага. Па шта да радимо? Подижимо лечилишта која ће у исто време бити и склоништа за туберкулозне, вакцинишимо нашу новорођенчад, стварајмо антитуберкулозне диспанзере.! Али пре свега заинтересујмо се сви за овај проблем и не останимо пасивни посмаграчи своје сопствене пропасти. Ако сваки од нас буде само мрднуо прстом, створиће .се такав покрет који ће омогућити да се учини све што је потребно за нашу најоправданију самоодбрану. Ми смо несравњено богатији и моћнији него извесне мале државе, које су идеално успеле да се од туберкулозе одбране. Потребно је само да смо свесни своје моћи, па ће нас та свест кренути у акцију. Борба против туберкулозе води сигурно брзом успеху. Зато је грех према нашим ближњима, према нашој деци, према будућности наше расе, да останемо неактивни, када нам акција осигурава победу! А победа овде значи: Сачувати 350.000 лица од тешке болести, и отети од смрти 35.000 сваке године.