Општинске новине

Стр. 592 -,-ДТ-Г - - "-ТШД-ПГВ- 1ЈГЛГГ-— Из 6,688.282 кгр. масти 62.402,024.683 калоричних јединица. Из 27,064.762 килограма угљених хидрата 110.965,527.250 калоричних јединица. Укупно 202 милијарде 135 милиона 303 хиљаде и 703 калоричних јединица. За 226.056 становника, међутим, потребно је 250 милијарди и 498 милиона калоричних јединица: на сваког становника пО 3035 дневно. Овај калорични мањак од 48,362.696.297 Јединица је дефицит у прошлогодишњој исхрани. Дефицитни процент је 19.31%. Према учењу физиолога, дакле, најкомпетентнијих за питања човекове исхране, нужна је и неопходна једна хармонична расподела хранљивих квалитета код узете хране: беланчевине, масти, угљених хидрата, витамина и азота. Пропорција тих квалитета је од пресудног значаја за нормалну исхрану. Саме, пак, беланчевине деле се на два основна квалитета: животињске и биљне, и, претпостављајући прве другима. По науци о исхрани човека нужно је и у најгорем случају, да животињска беланчевина буде заступљена, у укупној беланчевинастој количини, са 40%. То су млечне, меснате, рибље, од јаја и сира беланчевине. Код нашега случаја тај минимални услов је формално испуњен, а како он изгледа у стварности, видећемо мало доцније из даљега излагања. Код масти имамо — опет по формалном рачуну — чак и суфицитно стање, јер, према мишљењу извесних физиолога, могла би се постизати нормална исхрана и са нешто мањом количином масти од оне коју добијамо. Код угљених хидрата остају, као што смо напред већ утврдили, дефицитни резултати од неколико десетина грама дневно по становнику. Укупна једногодишња нормална исхрана београдског становништва морала би бити знатно обилнија и квалитативнија, јер констатованих 98,727.211 килограма животних намирница претстављају само један бруто, чији утрошак не може бити за Београђане реалан. У београдском конзуму партиципирају увек у знатноме броју небеограђани, а прошлогодишњи многољудни соколски слет узео је знатан проценат из овога квантума од 98,727.211 кгр. хране. Исто тако је нужно знати, да знатне количине — иначе овде зарачунате: — шећера, пиринча, фиде, гриза, гершле; биљни, меснатих и рибљих конзерви; зејтина и сличног, бивају у току године извезени из Београда кроз трговину са унутрашњошћу. Све то, разуме се по себи, умањује количину од 98,727.211 бруто килограма...

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Даље, један не мали део од увежених живогних намирница — које је трошарина маркирала — : бива шкартиран и тако изгубљен за конзум. Труло воће и поврће; укварено месо и маст; прогрушано млеко; рђави сиреви; меснате прерађевине у летњим данима; рђаво конзервисана и укисла боранија, грашак и слично; незрео бостан; покварена јаја; бајата риба; угинула живина и тако даље. Неизбежни растур при мерењу на декаграмске детаље, и растур при транспортовању робе до пијаце и до потрошача. Све је ово редуцирало у знатној мери годишњи потрошачки нето код животних намирница. Можда то иде и до каквих 10% укупнога смањења трошарином фиксираних количина.. . Треба упозорити, да је зарачуната у потрошњу и максимална производња хлеба и то, као да је сва од боље врсте брашна. Додати треба напомену о релативности нашега израчунавања беланчевине, масти и угљених хидрата, која је била условљена непрецизношћу постојеће трошаринске статистике. Према тој статистици ми нисмо могли знати за количинске разлике појединих врста животних намирница. То је, међутим, од великога значаја за истраживање и објективно изналажење квалитативних својстава њихових: процената беланчевине, масти и угљених хидрата. Због тога смо били принуђени да се служимо сопственим процењивањем у више случајева. Например, код поврћа и варива узели смо пола и пола. А за саму ствар је то врло важно, јер вариво: пасуљ, грашак, сочиво, имају беланчевине 162 грама у килограму сопствене тежине; масти 20 грама, а угљених хидрата по 540 грама. Поврће, међутим, има само 14 грама беланчевине; масти 2.7, а угљених хидрата 47.5 грама у једноме килограму. Са оваквим разликама ми смо добили заједничку цифру од 23,320.000 килограма. Колико ту има тиквица, чија је садржина испуњена са 70 грама угљених хидрата; краставаца са 10 грама угљених хидрата, или, парадајза са 40 грама исте супстанције, ми нисмо могли утврдити. Ми смо се послужили просечним процентним коефицијентима за беланчевину, маст и хидрате, како их наука већ утврђује, али смо саме количине разних животних намирница морали по прилици оцењивати, пошто су нам само њихове групе биле познате. То што је сметало прецизноме израчунавању код варива и поврћа, важи и за разне сиреве, за увезено месо и његове прерађевине у количини од 1,638.628 килограма, које је калкулисано са просечним коефицијентима беланчевине, масти и хидрата, ма да су они различити код масне кобасице и мршаве го-