Општинске новине

Др. МариЈв ВаЈс, референт општинског централнбг уреда за заштиту матера, леце и младежи

,,Дајмо деци сунца и -ваздуха"

Овогодишња парола Лиге против туберкулозе узвишена је у својој једноставности. Речи су свакидашње, захтев је основа за живот и познат* па ипак овај императив дејствује као молитва. За наше прилике уистини и јесте молитва, јер иако су наша домовина па и наш Београд богати у сунцу и ваздуху, ипак смо принуђени да молимо, да желимо за велики број наше деце сунца, и ваздуха. Дете нема бољег друга у борби про-

Дечје општинсћо забаБиште „Сандлајтен" V Бечу

тив опаке немани туберкулозе од свог снажног и отпорног организма. Јер најзад и поред најсавршеније профилаксе доклегод не буде људски ум пронашао узрочно сретство за уништавање смртоносних клица, ипак ће се неизбежно наилазити на непријатеља, а онда треба да је дете спремно за одбрану. Но овај императив поставља нам два проблема и то; 1) како, када и где ћемо дати деци сунца и ваздуха; 2) како ћемо сваком нашем детету пружити ову основну потребу. Ако полазимо од друге тачке увидећемо, дајезанас најважније да нађемо начин како би обухватили сву нашу децу. Наша је дужност да изградимо организацију која зна за свако дете и за оно сретно, које расте у породици, која може и зна да сачува и очврсти детету здравље, и за дете из сиромашне али

здравствено и културно просвећене, и за дете из богате али непросвећене средине и за дете у највећој беди. Само ако сву нашу децу познајемо, онда ћемо и знати којој је деци уистини потребна заштита. Поред свих негативних констатација код нас, на које су претставници Лиге против туберкул. у своме манифесту указали и из којих се јасно види од колике су потребе огромна срества, истрајан рад и пожртвовање широких маса да се свестрано води успешна борба против ове народне болести, ипак за наше прилике не би било сразмерно ни тако скупо ни тако тешко уистини обухватити и упознати; начин живота све наше деце. Данас постоје у Београду разне институције дечје заштите, основане било са стране државе, општине, било приватном иницијативом. Тако имамо већ саветовалишта за трудне жене, породилишта, саветовалишта за матере, завод за заштиту матера и деце, болничка дечја одељења, дечје диспанзере, дом за одојчад и малу децу, обданишта дечје насеобине, организирану здравствену заштиту школске деце, разне специјалне домове за младеж; па ипак велики број наше деце страда незбринут и незаштићен. Стога што институције раде у великом броју једна поред друге, без органске везе, без јединствене анкете о сваком детету, које тражи заштиту и стога што ми тек чекамо, да нама деца сама долазе, место да по својој иницијативи прихватамо одмах свако дете пре или после рођења. Дакако да су и сретства и материјалне могућности појединих установа недовољна за шири рад. Но када ће се успети да све установе сарађују на великом делу наше дечје заштите, и када ће се увидети, да само сложен и јединствен склоп ових установа, допуњен још са неколико установа друге врсте може дати резултате, уједно ће вође у борби против туберкулозе, поред тога што ће знати за свако наше дете, располагати и са једним дечјим превенторијумом. Јер дечји превенторијум против туберкулозе није само једна установа или једна кућа са баштом, него цео наведени низ установа.