Општинске новине

Проф. Лцо СтаноЈевић

г> О једном техничком проблему из београдсКе општинске праКсе О Јсамену, Бсојим се београдсКе удице ћаддрмишу

Припремајући камен за модерно патосање својих улица у 1930. години, Београдска општина је још у 1929. на уобичајени начин, лицитацијом, закључила с домаћим индустријалцима уговоре за испоруку 560 вагона камена, потребног јој за ту годину. Сва ова количина камена, иако је имала бити испоручена од различитих испоручилаца, морала је на основу закључених уговора задовољити извесне техничке прописе, који према изричним одредбама уговора чине њихов саставни део. Према тим прописима камени материјал, који је Београдска општина набављала у 1930. години, имао је бити у облику призама, које су у нас популарно добиле назив „коцака", и којима су нормалије и технички услови Београдске општине прописивали димензије 8X8X10 и 10X10X12 см. Први случај чини тако названу ситну, а други крупну коцку. Услови траже још да у једној испоруци буде ситне коцке 80%, а крупне највише 20%. Осим ових услова уговори предвиђају још и друге, као што су: да обрада коцке одговара извесним захтевима и обрасцу у понуди, да се материјал својим квалитетом слаже с прописима општинских техничких услова и с понудом, да се дефинитиван пријем и рачун сврше тек на осонву стручних анализа и уверења Завода за испитивање материјала на универзитету итд. Одступање од тих услова и неслагање повлаче снижење уговорне цене, ако већ не би повлачиле и дефинитивно одбијање материјала. За оцену свега тога и поступни пријам испорученога материјала општински Суд је установио једну сталну стручну комисију, задржавајући, наравно, за себе право одлуке у последњој линији, као што се то већ и иначе ради. Примајући овај материјал, комисија је већ често могла стављати извесне резерве при појединим испорукама и испоручиоци су те резерве махом и признавали. Међутим једна уговорна клаузула доводила је у неколико махова до дискусије између комисије и односних испоручилаца и представљала ин-

тересантан факат, који чини нам се, вреди и ближе приказати, — како због његове практичне тако и због његове теоријске интересантности- Рекли бисмо чак да он чини читав један математичко-технички проблем, који има известан значај и за будући рад на овоме пољу. Тиче се, на име, уговорне клаузуле, која у појединим парцијалним па и укупним, испорукама одређује размеру ситне и крупне коцке, и према томе доноси и последице у исплати... * У испорукама, које су поједини испоручиоци чинили, стално се показивало да оне не задовољавају уговорну клаузулу, која се на тај случај односи. Размера 80% : 20% била је ретко кад потпуно остварена и у парцијалним и у тоталним испорукама. На жалост, уговорна клаузула није предвидела прецизну санкцију за одступања од стипулираног односа. Те пак санкције мора бити већ и по логици саме ствари. Разлог за то увиђа се већ и из ниже изложеног решења овог проблема. Без сумње, најпростије решење свих случајева могло би бити и у простом одбијању односних испорука и принуђавању испоручилаца да стриктно испуне уговорне обавезе. Из важних разлога, а нарочито да општински радови не би трпели нежељени застој, та је солуција готово стално избегавана, и то увек, ако су само сви други услови били испуњени. Отуда је само настајало питање: како увести у рачун оно одступање од стипулираних пропорција и како предложити такве испоруке за исплату? Садржина проблема била је дакле у том. Остављајући на страну друге стране оваквих случајева — а они су и с правне стране од интереса — ствар није банална нарочито с техничког гледишта. Без сумње, питање о том, какве ће димензије имати призматични комади камена, којим се једна улица патоше, представља важан проблем и у техници и у питању о патосању улица уопште. Извесно, условљена пропорција камена није случајна нити у уговоре унесена без не-