Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ^

Стр. 609

По повратку са дугог путовања Колесников убрзо организује једну читаву уметничку експедицију са уметн. Етнографско-археолошким циљем, и у марту 1912 год. са својим људима и караваном камила одлази у Средњу Азију, Туркестан, Монголију, Хиву и Бухару. Његову експедицију помогли су Руски Генералштаб, Академија Наука, Академија Уметности, Императорски Географски Институт. После две године рада на терену, Колесников се враћа у Русију с огромним уметничко-археолошким материјалом и приређује необично успеле изложбе у Петрограду и Москви од неоцењиве вредности за њега и Нацију. Слике су отишле у разне музеје, а археолошки материјал у Академију Наука... Пун енергије и снаге већ године 1914 Колесников спрема једну експедицију за Индију. Али, настаје светски рат; после рата револуција је захватила и њега, и он с голим животом, без игде ичега долази у .Југославију изгубивши сву своју имовину: велике уметничке слике, огромни уметнички материјал, збирке сво.јих експедиција итд. Али он, човек снажне и енергичне природе, наставља опет да ради с љубављу и енергијом, и десет година већ обилази све крајеве Југославије. У Београду је до сада приредио неколико изложаба с потпуним успехом. Двор Њ. В. Краља украшен је неколиким његовим сликама ванредне уметничке концепције; исто тако Колесников је уметнички живописао унутрашњост Нар. Позоришта... Својим изложбама у Паризу, ЈТондону, Амстердаму, Брислу итд. ко.је Колесников приређује сваке године, он нама чини огромне услуге у погледу пропаганде, јер тамо увек излаже географско-етнографске мотиве наше Краљевине. За свој досадашњи културни рад Колесников је одликован нашим просветним орденом Св. Саве... Чудно је иначе Београд заволео... Он, који би могао сретно и успешно егзистирати у ма коме делу света, одлучио се за Београд. То је, као што рекосмо, једна његова неодољива наклоност према Београду. Да ли ће Београд умети да врати ту љубав, и да ли је Београд свестан, нарочито у овоме тренутку, какав геније врши свој благотворни утицај на духовни развитак његове уметничке средине. И, најзад, је ли Београд свестан по каквој цени огромних револуционарних жртава је добио једног Колесникова?! Назирући у овој привржености Београду извесну интимну слабост уметникову према нашој престоници, покушао сам да продрем у најдаље кутове те стваралачке душе; директно и сурово упитао сам га шта га веже за Београд? — Све! Београдски сумрак кад пада на његове велике реке, и београдска зора кад обасјава његове прве куће. И београдско ле-

то, и београдска јесен, и она чудна места Града где су се сукобиле две епохе, све ме то веже... Нашао сам чак у појединим деловима вароши места где су се урбанистички свезали руско-српско братство. Ево, — окрећући руком другу страну свога механичког штафелаја, Колесников постави испред мене један величанствени пејзаж Београда: у бљеску пролећне светлости стоје руска и српска црква на Марковом гробљу, а изнад њих се надвисиле руке столетних дрвета и гране тих дрвета чине вам се као сто укрштених руку изнад нечега што се не сме оделити. То у првом плану; даље се назире град, град у запари тешких испарења, флуидан ипак и

Ст. Колеснићоб: Зима у околини Београда

заносан. Град нових зграда, град уза саму цркву која је пре 100 година равно била далеко од тога града као црква на Торлаку од данашњега... и није ли оправдана приврженост сликарева за Београд, за град најчуднијих контраста у историји, у урбанизму, у колориту? — Вас свакако не интересује само пејзаж Београда? — Не, никако! Ја ћу овога лета, као што сам већ и урадио, израдити неколико сцена с београдских тргова. И не сањате колико боја и живота има на београдским трговима; колико измешаних ношњи, колико различитих оруђа; од простих сељачких кола без парчета гвожђа, до најтежих гломазних кола. Има дражи и у београдским процесијама, црквеним славама, заветинама... моја чегка неће поштедети ни неколико импозантних партија тврђаве над водом!! И шта можемо више да кажемо о сликару који је толико заволео наш град и тако га схватио. Ма шта казали увек ће то бити блеђе од онога што каза Запад; а ево шта Запад каже о њему ради нашег знања: „Ба Реуие Мос1егпе Шиб1:гее <јеб аг1б е! с1е 1а УЈе" у своме броју од 15 октобра про-