Општинске новине

Д ј », МариЈа Илић-Лгапов, библиотекар 0. I , Б.

( Из старих дела о Кеограду Трагична судбина једног градитеља Београдске тврћаве

О РогЧгебве, јеГаЈ ђаИе е1 таш1епап1 (и т'о1е ја ује.. Стара дела, која су о Београду у прошлим вековима писали познати и анонимни аугори, данас су постала велика библиографска реткост и прикупљају се с истим интересом, с којим се прикупљају стари београдски планови гравуре и слике. Она говоре о Београду, који је некад био. Са њихових старих, пожутелих страница, писаних често у тешко разумљивим, застарелим страним језицима, као из неких давно створених прича, устаје пред читаочеве очи некадашњи живот Београда... Сва ова дела дотичу се и старе Београдске тврђаве, која је за Београд исто оно, што су овакве старе тврђаве за остале светске градове — срце откуд струји живот у остале делове градског организма. Године 1757 изашла је на немачком језику књижица писана у облику посмртног пледуаје-а: „Живот царског генерала и чувеног инжињера господина барона Доксата фон Морес", која је директно везана за историју Београдске Тврђаве и која је тим занимљивија што садржи у себи биографске податке и описује трагични свршетак једног њеног славног градитеља и великог војника из бурног доба Евгенија Савојског. Барон Доксат фон Морес био је родом Швајцарац и то из бернског кантона. Придевак „Фон Морес" аутору служи као доказ, да је барон Доксат вукао своју лозу из Француске и да је био потомак некадашњих хугенота, који су услед верских прогањања били присиљени, да из Провансе, Дофин и Лангедока побегну у слободне крајеве на Женевском језеру. Изгледа по свој вероватности, да је барон своју младост провео у Лозани, где се у то доба нарочита пажња посвећивала ритерској уметности и науци. У во.јничку је службу ступио 1716 године за време првог рата против Турака. Његово су се име и његова способност први пут прочули за време опседања Темишвара. Описујући његово јунаштво за време опседања овог града под вођством чувеног аустријског

принца Евгенија Савојског, аутор веди, да је читаво његово тело било прекривено ранама, да му је колено било прострел^ено, лево раме и леви бок тешко повређени, дакле: „све знаци и одлике правог ратника, који се не боји никакове опасности, већ излаже свој живот на општу корист државе и част суверена, коме служи према дужностима своје заклетве. Кад је, након освојења Београда 1717 године, склопљен мир између Турске и Аустрије, остајао је и даље барон Доксат у Београду бавећи се својим математичким студијама и помажући својим стручним саветима код подизања Београдске Тврђаве. Исто је тако Доксат указао велике услуге код учвршћивања Беча и многих других места у Европи. У вези с његовим радом на подизању и учвршћивању Београдске Тврђаве, окривљен је барон тешким преступима и злочинима, који су изнети на видело тек након његове насилне смрти. Из бечког царског двора био је издан налог чувеном генералу Вутгенау, да прегледа све београдске тврђаве, њихово уређење и отпорност против непријатељских навала. Тврдило се — вели аутор баронове биографије — да је Вутгенау за време свог боравка у Београду казао у лице барону Доксату, да су се сви, који су сарађивали на утврђењу београдског града, користили и да је зато цар морао издати и залуд потрошити толико милиона.... На претњу генералову, да ће цару изложити тачно стање ствари, следила је његова напрасна смрт за коју је касније окривљен барон Доксат фон Морес. Тврдило се, да је барон из страха најмио убицу, који је генерала отровао. Убица је наводно пре смрти признао свој злочин. С правом вели стара изрека: „О мртвима само добро". — Већ давно мртав и покопан барон није се могао користити најсветијим људским правом, није се могао бранити, а стара београдска тврђава није ни-