Општинске новине

0Г1ШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 615

овог периода (од појаве специјалних буџета) видимо да су приходи код специјалних буџета врло издашни, а расходи врло незнатни. Код општег буџета, на против, приходи су врло мали према расходима. Због, овога, вишкови остварени код специјалних буџета служе за покриће расхода општег буџета. За све ово време предвиђене суме (расхода и прихода) не престају да расту. Нарочити нагли пораст њихов био је у времену од 1902—1906 год. (од 2,935.019.— на 8,947.985.—, (у ком су се року скоро утростручиле. Од те године запажа се опадање буџетских прихода и расхода, тако да се у 1909 год. дошло на суму од 4,986.667.20. Последњи буџет пред светски рат износио је прихода и расхода (појединачно) 10,834.577 дин. У целом овом добу од 1882—1915 год. било је две године, које су биле врло тешке по општинске финансије, а то је 1912 и 1913 година — време Балканског рата. У овим годинама најјачи извори општинских прихода били су знатно подбацили (трошарина, кланична такса, водовод); последице овог рата осећале су се дуго после њега, и једва да су оне биле ишчезле, кад се појавио светски рат. За стање општинских финансија за време рата, постоји само један извештај, и то за 1916 годину. У тој години на име расхода одобрено је 3,566.621.89 круна, а утрошено 4,761.692.61 круна; приходи су предвиђени у суми од круна 3,799.677.73, а остварено је 5,033.016,52 круна. Према томе вишак прихода над расходима показао се у износу од 321.399.— круна. Буџетирање општинско у послератном периоду нећемо детаљно износити. Из приложеног табеларног прегледа може се видети стање прихода и расхода реализованих у времену од 1909—1927 године, као и њихов развој. Година Расходи Приходи 1919 1920 1921 81.826.029 79.284.159 - 2.541.870 1922 108.654.305 116.076.307 + 7.422.022 1923 154.128.884 149.499.086 - 4.629.798 1924 193.226.279 199.684.421 + 6.460.142 1925 223.897.815 230.758.553 + 3.139.162 1926 270.638.226 224.444.983 - 26.193.243 Цифре прихода и расхода у поратном периоду све се више увећавају, тако да су се у року од шест година — од 1921 до 1926 утростручиле. Разлог овом наглом порасту лежи у напретку и у развијању Београда као и порасту самог становништва. Технички састав буџета у овом периоду није се мењао. Њихова подела остаје иста, а то је: општи општински буџет, школски буџет и буџет Управе Трамваја и Осветљења. Приликом излагања буџета за 1927 годину, које ће се учи-

ниги детаљно, моћи ће се јасно видети продуктивност појединих извора прихода у тим разним буџетима а за речено време. Детаљни преглед буџета за 1927 годину Буџет Општине Београдске за 1927 годину састављен је из три дела: 1) Општи буџет, општински буџет у ужем смислу. 2) Школски буџет, општински буџет у ужем смислу. 3) Буџет Управе Трамваја и Осветљења. Општи буџет заједно са школским чини једну целину и као такве ћемо и излагати (то је буџет општински у ужем смислу). Буџет Управе Трамваја и Осветљења претставља буџет једног предузећа сасвим одвојеног од Општине, са својим засебним чиновништвом и управом, због чега ће се он и излагати засебно од ових буџета. Општински буџет за 1927 годину састављен .је из буџета расхода и буџета прихода. Буџет прихода садржи у себи редовне општинске приходе, који се појављују сваке године у буџету и које општина добија из редовних извора; ванредне приходе, које сачињавају разне субвенције од државе, затим, ненаплаћени приходи из прошле буџетске године итд.; и напослетку ванбуџетске приходе, а то су сви приходи од зајма. Редовне своје приходе општина црпе: из пореза (непосредних: прирез, посредних: трошарина, акцис, механски), такса и своје привреде. Према озој већ постављеној подели у самом буџету испитиваћемо сваку врсту прихода појединачно и видети да ли су они продуктивни и да ли би могли бити продуктивнији. Најважнији општински приходи долазе од пореза, и то специјално од посредних пореза — трошарине. Што се тиче непосредних пореза, општина добија приходе од њих путем приреза, који износи, према тексту наведеном у самом буџету: „10% непосредног пореза и 2 динара од сваког пореског обвезника у Београду по чл. 17. у вези са чл. 18 и 29. закона о сувоземним путевима". Према изложеном тексту види се да Општина Београдска има право свега на 10% приреза, што се оправдава чињеницом да она има трошарину која јој даје врло великих прихода, и да не може своје становништво оптерећивати још и прирезом. Овај разлог налази се и у Уредби од 1921 год. (која допуњује Закон о Општинама), која забрањује Општини Београдској разрезивање приреза. Према томе, специјално о јачој продуктивности овога извора не може се говорити јер је његов максимум обележен законским текстом. Највеће приходе општина добија од једне врсте посредних пореза — од трошарине.