Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 623

или 5%, или 10% кад чланови комисије који су то мишљење дали нису никакву справу употребили. И ако су стручњаци то радили, налази да они ипак нису дали свој суд као што су требали да га даду као техничари. Говори затим о роковима у којима је требало извршити колаудације и о последицама које су отуда произишле. Десило се да предузимач не признаје колаудирајућу комисију, јер је дошла после уговоренога рока. Допунску кауцију не треба вратити пошто су послови, нарочито бетонски, рђаво израђени. Има случајева где тешки камиони, пролазећи једном од тих нових улица, разбију бетон и стварају рупе, што је најбољи доказ да посао није добро урађен. Одборник г. Ђура Бајаловић истиче да је устао да брани једну ствар, која је постала непопуларна, али да му није стало до популарности него до истине. Истина је овде у томе, да се замерке и недостатци који се приписују овим радовима преувеличавају, јер ти недостатци и те замерке нису катастрофалне и не доводе у питање цео посао. Приликом вађења бетонских коцки, комисија је наилазила на случајеве, да се комађе врло лако ломи, али после два три дана било је изненађења, кад се видело да се то комађе стврднуло као камен. Тај бетон је рађен са много воде из простог разлога, што се бетон кад је жидак лако и брзо ради. И подлога тако рађена стврднуће се за једно дуже време. Бетон у опште није за одбацивање. У случајевима где је било невезаног песка комисиЈа је предложила да се одбије један проценат, пошто тај посао није задовољио комисију. Комисија није могла стати на гледиште г. Мисирлића да се цео посао одбаци и то из више разлога. Први је разлог што бетон, такав какав је одговара намењеном циљу. Вршене су пробе у Техничкој дирекцији и констатовано је, да још вдажно комађе из подлоге трпи 50 кгр. притиска. Опасност за неко сурвавање и пуцање не постоји јер подлога никад неће чрпети више од 17 кгр. притиска. Други разлог што комисија није могла стати на гледиште г. Мисирлића јер би идући тим путем Гпштина ушла у једну парницу са врло сумњивим исходом, пошто у уговору нигде не пише колико бетон мора да трпи притиска, Еећ је прописан само начин мешавине. Осим тога комисија је водила рачуна о осталим пословима око израде калдрме који су добро урађени. У те послове спада копање, нивелисање, подлога, коцка и заливање асфалтом. Сви ти послови израђени су добро осим подло ге у неким лицама, али то није катастрофално. Комисија није могла о*дбити све те послове зато, што један од њих није најбоље урађек, већ је предложила да се одбије проценат предузимачу. На краЈу свога говора истиче да г. Мисирлић није говорио о свом одвоје-

ном мишљењу у комисији, већ тек онда кад је требало потписати извештај, и ставља се сада у положај као да ни је био члан комисије, него као да је он неки ревидент, који има да подвргне контроли рад комисије. Изјављује да му се такав начин рада не свиђа, да ге на њега није навикао, и не би желео да се навикава. Моли Суд да га више не одређује у комисије у којима је и г. Мисирлић. Одборник г. Богдан Крекић предлаже да се одреди једна комисија која би испитала стање бетона какво је данас, пошто је колаудирајућа комисија своје послове вршила у одређеним роковима, када бетон још није био стврднут. Можда би један извештај о данашњем стању ствари могао унети више одређености у решавање по овом питању. Одборник г. Петар Гребенац у почетку свога говора истиче да је и сама комисија констатовала да послови нису извршени како треба, а и предузимач је то признао пристајући на одбитке које је комисија предложила. Поставља се питање, како је у опште до тога могло и смело доћи, као и да ли су сви органи који врше контролу на тим пословима испуњавали своју дужност или нису. Предузимач није поступио по уговору, и он зато има да одговара материјално и кривично у колико се кривична одгоЕОрност буде утврдила по закону. Ако комисија може даги материјалну гаранцију, да ће бетон трајати за оно време за које је погођен, онда би се једино могло примити мишљење комисије. Слаже се с предлогом г. Крекића, да једна комисија стручњака прегледа те радове, а што се тиче општинских чиновника који су били дужни да воде надзор, мишљења је да сам Суд треба да поведе истрагу против њих, или да се изабере једна комисија одборника, којој би се поверило да ову истрагу проведе. Одборник г. Ставра Трпковић каже да су се у овом питању Стручњаци поделили у два табора: једни кажу не ваља калдрма а други кажу добра је, али треба одбити један проценат предузимачу. Предузимач који ради са општином гледа да заради на свом послу, а општински контролни органи треба да упућују предузимача да се држи прописаних услова. Приличан је број улица у којима треба вршити оправке. Изгледа да су сви уговори, закључени са предузимачем, ишли њему у корист, а то су учинили општински органи. Они су се трудили више да заштите интересе предузимача него општинску касу. На крају предлаже да се извештај комисије у колико је то могуће прими, али да неко повуче одговорност за свој несавесан рад. Одборник г. Милић Сокић у своме говору износи да је Стручни технички одбор најмарљивије проучавао ово питање, на двема седницама, које су трајале по три и по сата. Г. Мисирлић је једини и ту одвојио мишље-