Општинске новине

Стр. 664

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

верским. Ту су оне заостале и традиционалне. Због тога су и најнапреднији политичари противу тога да се женама даду сва политичка права у земљама у којима су оне под доминацијом клера. Тај је случај са муслиманским женама код нас и једним делом католичким. Али у питању порезе и фискалних оптерећења, у питању дечије заштите, у питању регулисања проституције, у борби против алкохолизма, и т. д. — жене су толико правичне, строге и напредне да им се смело могу поверити те дужности јер су у њима боље и достојније од људи! Проституција је у тесној вези са дечијим питањем. Ми имамо више од 60% у земљи девојчица слабог економског стања, које нити су училе какве средње школе, нити знаду какав занат. Из тих се регрутују највећим делом професионалне проститутке. За ту огромну фалангу женске деце треба се побринути. Пописати их пре свега. Затим их принудно бацити у стручне школе. Кад их изуче и сврше — постарати се да нађу упослења. Оне које су пале или су осуђене за професионалну проституцију или злочине упутити у корекционе заводе, опет под управом жена! Све пријављене и регистроване проститутке испод двадесет година старости упутити принудно у радионице. Ако се и после тога одаду проституцији, применити на њих до крајњих конзеквенција систем аболиције као најправичнији у регулисању проституције! Тајну проституцију сузбијати драконским казнама док се не нагна на регистрацију, јер док су регистроване блуднице са 30—35% извор венеричних оболења дотле су тајне и нерегистроване проститутке, нарочито блуднице из средњег сталежа, са 60—70% извор венеричних оболења! Оне су те, које представљају најважнији фактор у ширењу сифилистичне заразе! У Министарству социјалне политике, као и при социјалном санитету општине Београдске, установити отсек за сузбијање проституције и поверити га — жени! Све корекционе заводе за женске и заводе за заштиту посрнулих девојака бацити на бановинске буџете. Они и даље могу да задрже свој хумани карактер у свему, само не у свом буџету!... Најзад долазимо на проблем ограничења сифилистичке заразе. Када се два претходна питања регулишу, питање алкохолизма и проституције, и уз то питање подизања радне продуктивности и општег стандарда живота —- регулишу онако и онолико колико је то у оквиру садашњих материјалистичких односа могуће онда ће проблем луеса бити у пола лакши за решавање.

Законом, слично Швајцарској, требало би установити општу обавезу пријављивања венеричних оболења. То нарочито да важи за сифилис, јер су остала венерична оболења индивидуалне природе и немају социјални карактер, те би се из принудне пријаве могла и да изоставе. Ту би питање поштеде личне части могло да се истакне над јавним интересом! За сифилис стоји обрнуто. Његова пријава мора да буде императив и за лекара и за болесника, и друкчије поступање угрожено драконским казнама! Заражавање једне особе сифилисом путем сексуалним има да се категорише у кривичном законику као тешка телесна повреда 5ш §'епеп§ и да се угрози робијом! Свуда по целој земљи, а нарочито по градовима треба отворити станице за сузбијање и лечење венеричних оболења. Лечење сифилиса да буде принудно и бесплатно. Осталих венеричних оболења факултативно, али и оно исто тако бесплатно и тајно, са највећом од стране лекара поштедом личног, болесничког достојанства и пуне дискреције. По целој земљи треба да перманентно крстаре путујуће клинике, онакве какве је пројектовао и лично повео наш вредни научник Д-р Ђурица Ђорђевић. Када Немачка има бесплатне путујуће амбулантне клинике за зубе, зашто ми не би могли да имамо за сифилис и друга тешка оболења?! Градска санитарна контрола над јавном и тајном проституцијом има да се појача у потребној мери и реформише како би пружила реалног успеха. Оваква каква је она данас у Београду далеко је од сваке озбиљности! Ми, на пример, знамо неколико београдских лекара, неспецијалиста, који власницима варијетеа издају на памет уверења о здрављу њихових јавних или полујавних женскиња и ако их нису ни прегледали! Чак ни лично видели! Једном изменом санитетског закона за овакве случајеве треба предвидети казну одузимањем сталног или привременог права за вршење лекарске праксе. Сифилистику у акутној форми забранити законом ступање у брак. У селима где је екстрагенитални сифилис обухватио читаве породице и насеља, отворити одмах луетичне клинике као што их има по неким румунским селима где је исти случај заразе у маси... Пре кратког времена одржан је национални конгрес еугеничара лекара у Немачкој. И док ми овде са приличном дозом злочиначке равнодушности прелазимо и преко страховитог јачања туберкулозе 1 , сифилисај,