Општинске новине

Прилози за историЈу Београда: Михаило С. Петровић, НОВИНар КаБсо је постао Београд?

Због свог наглог развоја и преображавања Београд данас, изгледа сасвим нова варош. Непознати путник кад први пут прође његовим улицама, не осети око себе дах древне прошлости и далеких векова као у старим квартовима многих великих градова. Све у Београду изгледа ново, још недовршено. Чак и градске зидине, изрешетане гранатама, као да су се одрекле своје древности пред шаренилом цветних алеја модерних вртара, пред немирним украсима нове архитектуре и пред музиком џиновских звучника са својих бедема. Међутим, протекло је више од двадесет и два столећа, откако је на ономе ћувику више ушћа Саве у Дунав подигнут први градић, који је историја запамтила. А ко зна колико је векова још пре тога, на томе месту проливана људска крв? Целокупна прошлост Београда занимљива је као какав авантуристички роман. А први њени векови, чак и они који се једва наслућују у густој тами преисторије, можда су најзанимљивији. Неколико следећих скица из најстаријег доба Београда, то ће најјасније показати. БЕОГРАДСКО ЈЕЗЕРО. Главну подлогу београдског тла чине слојеви лапорца, кречњака и песковите глине, формирани у доба неогена, то јест у другом делу терциарних геолошких периода. Ти слојеви виде се на стрмим падинама Доњег Града и Калемегдана и на десној обали Мокролушког потока, преко од Вајфертове пиваре. Раскопавањем су откривени на Таи:мајдану и на многим другим местима приликом разних радова. Преко ових неогенских слојева, готово на целој територији Београда, налази се слој глине кватернарне старости. 1 ) По Цвијићевом мишљењу пред кра.ј терциарних геолошких периода, велико Панонско језеро, чије су дно сачињавале простране прекодунавске равнице, залазило је дубоко

*) Опио пута III конгреса елавенских географа, чланак П. С. Павловића: Геолошки саетав Београда.

у Шумадију. У то далеко доба велики део Србије, па и земљиште Београда били су под водом. Само Авала, Вис, Космај, Кошутица, Венчац, Букуља и даље на југу Рудник, вирили су као острва над површином огромне пучине. У току дугих векова велико Панонско језеро повлачило се и сплашњавало. И при томе повлачењу измоделирало данашње тло Шумадије. Цвијић повлачење Панонског језера дели у неколико фаза, а последњу, најмлађу, назива београдском фазом. Свакој фази одговара по једна површ, која је некада била делимице обалска или прибрежиа језерска тераса, а делимице централна језерска раван. Поједине површи ограничене су прегибима земљишта, који су несумњиво обалске линије и клифови некадашњег великог језера. „Београдска површ каже Цвијић, претстављена је оним теменом, на коме су главне улице београдске, Западни Врачар, зараван на југу од Чубуре и Бањичко Брдо. Језеро београдске фазе увлачило се из панонске котлине као широк залив до под Торлак. Његова обалска линија између Бањице и Торлака слабо је очувана. Међутим је јаснија између бањичке механе, испод винограда и испод вила Топчидерског Брда, на левој страни Мокролушког потока и Бањичког пстока. Види се и испод Великог Врачара и пење се према Великом Мокром Лугу. Обалска линија београдске фазе није хоризонтална и исте висине, већ је >едва приметно с југа на север нагнута. Њена је приближна висина 140 до 160 метара, а њена површ се спушта до 120 метара и завршује отсецима, на којима је београдски Град. У тај најнижи део београдске површи усекао се Дунав, подлокавао га, померајући се удесно и створио отсеке". По београдској централној равни разликују се на више места секундарне обалске линије. Значи да је београдско језеро на махове сплашњавало и дуже се одржавало на извесним нивоима. Те секундарне обалске линије распознају се испод Славије, испод Крунске улице и на више других места. Из