Општинске новине

Стр. 688

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

пре Христа дошли у наше крајеве, они су се настанили махом на насељима староседелаца, које су потисли. Готово у свима познатим келтским насеобинама, нађени су и остатци њихових претходника, па је према томе вероватно, да су Келти и Београд населили тек пошто су раније становнике из њега истерали или их себи потчинили. Према извесним знацима могло би се закључти да је чак и касније, у римско време, у Београду још постојала и насеобина домородаца. На коме је месту било у Београду преисториско насеље? Г. Е. Цветић, који се бавио тим питањем каже: „Географски разлози говоре за то, да првобитно насеље није било ни на савској ни на дунавској страни, већ баш на ономе месту, где се ове две реке састају. О томе нас уверава и културни слој београдске површине са остацима материјалне културе. Наиме, кад је за последњих десет година Београд био безмало сав прекопан, ради техничких и грађевинских радова, лако је било запазити, да културни слој земље постаје све дебљи, идући уз Дунав и низ Саву и да око њиховог састава постиже дебљину од десет метара и више. Међутим, по дебљини културнога слоја земље, теже је доћи до позитивнога закључка, да ли се најстарије насеље почело да шири низ Дунав или уз Саву, мада би се по неким знацима рекло да је дунавска обала раније почела да се насељава од савске 1 ). ПРЕИСТОРИСКА РУДИШТА БЕОГРАДСКЕ ОКОЛИНЕ Док се о самом београдском насељу пре појаве Келта врло мало зна, у непосредној његовој околини откривен је, а делимично и проучен, велики број насеља из неолитског доба и из доба метала. У Вишњици и у Јарцу, у Макишу, нађена су селишта из гвозденога доба. У Шупљој стени, под Авалом, и данас се лепо виде трагови преисториских рудника. У атару села Рипња, постоји преисториско селиште чаршија, а на јужноме обронку Авале, на обали Раљске реке, насеље Мали друм. И у Реснику су нађени трагови преисториског селишта, а исто тако и у Земуну, Великоме Селу, Ритопеку, Барајеву, Ропочеву и Неменикућама, да не идемо даље, Међутим најважније преисториско насеље, из непосредне околине Београда, откривено је у селу Винчи, 14 километара далеко од вароши. Професор г. Милоје Васић, који је Винчи и осталим преисториским насељима у околини Београда посветио читав низ студија и који већ неколико година врши у Винчи значајна ископавања, утврдио је, да је *) Опис пута трећег конгреса словецских Г еографа, с. 18.

све до доласка Римљана у наше крајеве, Винча са својом околином била средиште веома развијене и значајне преисториске културе. Сва околина Београда била је једно време начичкана насељима са разгранатом индустријом и далеким трговачким везама. Дакле, ако сам Београд и није био веће насеље, преисториских насеља било је на самим границама његовога атара, у Реснику и Вишњици, па и у самом његовом атару, у Макишу. А средиште око кога су се груписале новије преисториске насеобине, главни извор њиховог богаства и можда узрок њиховога значаја био је цинобаритски рудник под Авалом, излетиштем данашњег Београда. Због свега тога, вредно је позабавити се тим културним периодом, у коме ни улога Београда у ужем смислу свакако није била безначајна. Два насеља, оно у Реснику и оно у Чаршији, налазила су се у долини Топчидерске реке, низ коју до Београда иду природни путови, ка двема великим саобраћајним артеријама, Сави и Дунаву. Због тога се са сигурношћу може тврдити, да су преко територије данашњег Београда, водили значајни преисториски путови и да су је често похађали људи из многобројних околних насеобина. И прво београдско преисториско насеље, било да је оно створено тек по доласку Келта, било да је посгојало и много раније, вероватно да је поникло као резултат те културе, чији је до сада најкарактеристичнији претставник Винча. Преисториско налазиште у Винчи лежи на Белом Брду, крајњем изданку Авале. Крај њега са северне стране тече Дунав, а са југоистока Болечка река. Културни слој у њему дебео је шест до седам метара и заступљене су све преисториске периоде, почевши од краја неолитског, млађег каменог доба, па до V гвоздено доба. У Винчи је констатован и за сада најстарији културан слој у Србији. Он се по мишљењу професора Васића. може уврстити у енеолитску периоду, коју карактерише познавање, али веома скучено употребљавање метала, у главном бакра. Културни слој Винче између 4—6 метара дубине, који је г. Милоје Васић проучио 1929 године, одговара по његовом мишљењу добу од петнаестог па до дванаестог и једанаестог века пре Христа. У то време становници Винче, већ су познавали метал и разноврсно га употребљавали. Становали су као и њихови претходници у четвороугаоним зградама начињеним од греда, побијених у земљу. Те зграде су биле оплетене прућем и облепљене блатом и плевом. Имале су двосливне кровове. Тадашњи становници Винче имали су и пећи, специјалних облика, сличне нашим се-