Општинске новине

Стр. 694

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

много потреба, које се морају задовољити. Али баш зато, да би се могло што лакше пребродити ово иајтеже стање за финансије сваког града, у доба кад се град највише развија, треба да су му финансије постављене на што здравију основу. За рђаво финансиско стање не могу се окривити само многобројне Општинске Уираве, већ има и доста других узрока који посредним путем утичу на њих. Од ових је најважнији нерегулисан законски однос између Општине и Државе. (За Општину Београдску важи у главном исти онај закон, који и за сеоске Општине). Овај нерегулисани однос држава врло често и злоупотребљава, тиме што намеће Општини знатан део расхода које ова не би морала да чини (као што су расходи за одржавање зграда Првостепених Судова, Полицијских, Пореских власти и т. д.). Због овога треба желети што пре регулисање овог односа законским путем, како би се могла извршити коначна подела расхода између Општине и Државе. Сигурно да ће тада Општина бити у могућности да већи део својих прихода сачува за себе. Регулисањем овог односа Општина би за цело добила и мало више самосталне власти. Прво што би јој било најпотребније, јесте да добије и егзекутивну власт, како би могла сама приморавати грађане на извршење обавеза према њој. Једина егзекутивна власт коју Општина има јесте она коју је у ствари сама створила, а то је што може грађанима за неизвршење извесних обавеза да затвори воду или укине светлост. Међутим, њој је потребна она егзекутивна власт коју имају све општине великих градова, потребна јој је градска полиција. Добитком ове власти Општина би знатно поправила своје приходе, нарочито од такса и др., чија недовољна издашност много зависи и од овог недостатка. Али, све ове чињенице не могу оправдати оне узроке који долазе од саме Општинске администрације, а којих има у великом броју. Међу овима као најважнији и предоминантни истичу се: Рђава статистика, нерационално искоришћавање или неискоришћавање у опште појединих извора прихода, велики број чиновништва и расипништво. Рђава статистика је један од најглавнијих узрока, који чине основ рђавим Општинским финансијама. Без њене реорганизације не треба мислити, да ће радови који би се предузели на побољшању самих финансија донети велике користи. Статистика Београдске Општине, која има за дужност да прибира и сређује податке о појединим комуналним питањима, ни мало не одговара тој својој дужности. Све што се од ње добија тако је мало и недовољно да скоро

ничему не служи. А кад се узме у обзир да се ниједно комунално питање не може правилно решити без довољно података, види се колика је важност статистике. Добро решење извесних комуналних питања утиче у првом реду на њене финансије. Утицај рђаве статистике види се при прегледу продуктивности појединих општинских прихода, али се најочигледније испољава код трошарине. У завршном рачуну никад се не показује износ њених остварених прихода по свакој позицији, већ се даје њихов сумаран збир по партији. Ово долази отуда што се никад нема тачно података (појединачно) о сваком њеном извору. Недостатак ових података отежава много рационално искоришћавање појединих извора. Поред исправке која би се овде могла извршити у циљу побољшања њених прихода, требало би исто тако извршити неке мање реформе, које се дају извести. Једна од тих била би укидање трошарине на извесне животне намирнице. Да ово не би учинило поремећај у самим општинским финансијама, требало би повећати трошаринске ставове на друге неке предмете, као на алкохолна пића, а исто тако и увести један нов извор прихода (који је код нас био само једне године) а то је установити порез на прираштај вредности имања. Трошарински приходи би били још већи кад би се поставило спремно чиновништво, кад би била већа сарадња између општинских (трошаринских) органа и неких државних (пошта, царинарница) и кад би се још подигла јавна сместишта (од којих би Београдска Општина имала врло велике користи). Недовољно искоришћавање извора прихода види се још и код такса. Велики приход који би се могао имати од њих не наплати се никад потпуно у току године, тако да се у буџету следеће године увек налази знатна сума у позицији „Ненаплаћених такса из прошле године". Поред ове ненаплаге постојећих такса, знатан део њихов не даје онај приход који би могао да даје, из разлога што не постоје казне прописане законом у случају њиховог неплаћања (случај код такса за чисту добит новчаних завода и код такса на рекламу). Велика грешка ове недовољне издашности појединих извора прихода долази и од чиновништва. Данашње Општинско чиновништво није организовано како треба. Ово долази због његове несталности (јер се с променом сваке Општинске Управе мења и један његов део), а често и неспремности. Овај претерани број чиновништва утиче: 1) на неуређеност администрације, 2) на повећање већ иначе доста великих расхода, 3) изазива расипништво. Велики број изда-