Општинске новине

Др. СергиЈе Рамзин, Шеф Јавне Хигијене~0г"ТГ Б. ( Станбено пмтање м „Станови и радничка насеља јесу арене, на којима се одигравају најстраховптије трагедије живота". Професор Р у б н е р. Раздвојеност и хаотична растуреност основних елемената претходи стању првих формација. Поједини делићи социјалних група у периодама примитивног друштвеног живота, били су дисеминирани. Стварање у току историјског процеса појединих социјалних атракционих зона отпочело је концентрацију људских маса у социјалне комплексе и организме. Атракциона моћ таквих зона расте прогресивно са њиховим повећањем. Мали градови и мала насеља привлаче са мањом енергијом и брзином људске масе; вароши средњих димензија чине то интенсивније; и најзад, велики градови слично џиновским вакум-пумпама снажно усисавају у себе становништво села и ситних насеља. Левасер је формулисао тај закон атракције аналогно физико-хемијском закону дејства маса : „снага атракције људских група у градовима пропорционална је њиховој величини", т. ј. закон из области физико-хемије пренесен је на терен социјалних односа. Крај XIX, а нарочито XX столећа је век урбанизма, век грозничаве концентрације становништва у велике комплексе, социјалне организме великих градова и градове-џинове. По Веберу један двадесети део целокупног броја становника живи по градовима. У Енглеској је већ 1905 године живело . 77% становништва у градовима; у 1900 год. у Сједињеним Америчким Државама живело је у градовима 33,1% целокупног становништва. Процес урбанизације у Немачкој, на основу статистичких података, нарочито је нагло напредовао после ФранцуСко-Пруског рата. Непосредно иза рата 1871. год. било је око 67% сеоског становништва и око 33% варошана. 1910 године слика се потпуно променила: сељака је било 40% а варошана 60%.

асанацмја Неограда У послератно доба Београд, у вези са његовом новом национално-политичком мисијом, нагло се преображава у модерну велику варош. Пописом од 1921 год. утврђено је 111.740 становника, међутим већ 1929 год. Београд броји 226.289 становника, да се почетком 1931 попне на 242.000! Под утицајем атракционе снаге Београда, као једне велике вароши, и физиолошког пораста становништва, Београд је отпочео активну изградњу станова! На основу статистичких података Грађевинског Одбора пораст станбене површине у току последњих десет година био је овакав: Укупна озидана површина са спратовима износила је: 1919—1920 године 35.428 м 2

1921 „ 58.581 „ 1922 „ 188.786 „ 1923 „ 306.294 „ 1924 „ 181.644 „ 1925 „ 98.547 „ 1926 „ 161.955 „ 1927 „ 259.222 „ 1928 „ 233.008 „ 1929 „ 141.271 „ 1930 „ 119.840 „

Укупно је озидано са спратовима: 1 милион 784.576 квадратних метара станбене површине, а у исто време подигнуто је: 3.685 нових зграда, са 7.243 малих и 5.325 великих станова и са свега 36.236 соба. Пораст становништва кретао се у раздобљу од 1921 до последњег пописа у априлу 1929 године овако: На дан 1-УП-1921 год. становништво Београда износило је 117.555; а израчунато је становништво Београда и то, стално на дан 1-УН у:

1922 голини

на

131.510

1923

ЈЈ

145.465

1924

159.420

1925

>>

173.375

1926

?>

187.330

1927

УЈ

201.285

1928

)>

215.240

1929 - .,

ЈЈ

229.195