Општинске новине

Др. СергиЈе Рамзин, шеф Јавне хигијене Београда

?) ЗдрашстЂОНО стање у Београду за последње три године

Приказивање здравственог стања града у данима здравствених пропаганди, у данима хигијенских манифестација, обично се компликује са несвесном жељом да ово стање буде што боље и напредније. Ова жеља за светлијим приказивањима фактичког стања мора бити, напротив, потпуно одстрањена из разлога, да се баш у тим данима мора имати тачна евиденција здравственог стања и здравствених прилика без икаквог украса, и без сваке бојазни да ово стање не би евентуално одговарало свечаној хигијенској смотри. Приликом сличних манифестација нарочито се маркантно познају сви недостатци и незгоде здравствених организација, заосталост и дефекти здравственог стања града. Констатација ове врсте упућује рад хигијенских и здравствених организација новим правцима и више пута успешно коригују њихов рад. Здравствено стање једне социјалне групе, насеља и већега града је резултанта многих фактора разноврсне природе и значаја. Оно се условљава не само физиолошким особинама организма и његовом конституцијом него и моћним утицајем других чињеница, као што су биолошки агенси, микроби, бактерије, паразити и друга заразна начела, која нас опкољавају са свих страна, од првог дана наше егзистенције, од првог дана детињства. Дечије болести су манифестације утицаја невидљивих агенса, микроба, који нападају нежни и веома осетљиви организам деце. Патогена флора прати човеков живот до саме његове смрти. У даљем излагању поклонићемо нарочиту пажњу овом фактору, који се испољава као обољења, као морбидитет од хроничних и акутних заразних болести. Социјални фактор у наглом процесу урбанизације становништва XX века заузима првенствено место у низу осталих чињеница, које условљавају здравствено стање и здравствене односе, појединаца и сталежа. Групација становништва у веће комплексе и агломерације повезала је појединце у професио-

налне заједнице и станбене групе, које се налазе под сталним и перманентним дејством ових фактора. Професионалне и социјалне болести најбољи су докази дејства сличне врсте чињеница на организам. Иако млада медицинска статистика Београда није још свестрано, потпуно и прецизно одредила утицај социјалних и професионалних фактора, ми ипак имамо данас извесне податке из ове области социјалне медицине. Физиолошки моменат, као што су начин и квалитет исхране, квалитет пијаће воде, састав и хигијена ваздуха, насеља, станова и радњи играју првенствену улогу у одређивању здравственог стања социјалних агломерација као што су вароши. Поред физиолошког утицаја, исхрана је такође значајан фактор као преносилац различитих врста бактериских и паразитарних инфекција. Без обзира на релативну еманципацију савременог човека од елементарних фактора, он се ипак налази под моћним упливом метеоролошких чињеница. Утицај температуре, влаге, ветра, количине атмосферског талога и других елементарних чињеница на функцију наших органа добро је познат не само медицинској науци него и широј јавности. Са гледишта савремене епидемиологије акутних заразних болести неповољни метеоролошки фактори, као што је нагла промена температуре, сувише висока или ниска температура, промена влажности и др. играју улогу предиспонирајућих фактора, који смањују отпорност организма, поремећујући правилну функцију појединих органа са поремећајем опште нервне и психичке равнотеже. После ових кратких уводних примедаба о чињеницама и условима под којим се развија и чиме се одређује здравствено стање једне социјалне групе као што је варош, прећићемо на расматрање здравственог стања са различних гледишта. Здравствено стање једног града према томе је један комплекс истина сувише заплетен, али који се ипак да определити и одре-