Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр 795

год. број кућа снабдевених канализацијом попео се за 21%, а 1930 год. за 7,6% према претходној години. Овај напредак Београда у каналпзационом погледу имао је велики хигијенски значај. Сада, по приближном предрачуну, у Београду се служе канализацијом око 120.000 становника т. ј. 50% од целокупног становништва. Што се тиче пијаће воде, квалитет и квантитет према броју становника непрекидно расте. Садањи систем уређења водовода и начин испитивања и контроле воде потпуно је модеран и даје потпуну гаранцију за исправан квалитет и хигијенску безбедност воде. Успеси Београда у погледу канализације и снабдевања добром пијаћом водом, важни су фактори са гледишта сузбијања инфективних обољења. Овом напретку придружује се модернизирање начина и система контроле животних намирница. Контрола животних намирница врши се на многим местима од стране многих санитетско-полицијских органа уз помоћ стручног рада хемијске и бактериолошке лабораторије. У последњем погледу учињен је велики напредак у вези са увоћењем у живот позитивних законских прописа у погледу контроле животних намирница, који су нормирали важна питања исхране становништва. Перманентна контрола, која се води од стране полицијских органа на улазним станицама у Београду и у самој вароши повећава општи стандард животних намирница и стандард хигијенског уређења радњи. Све горње мере су прави узроци смањивања морбидитета у групи инфективних акутних цревних обољења у Београду. Што се тиче инфективних болести, као што су дифтерша и шарлах, видели смо јасно смањивање морбидитета и морталитета у погледу последње болести. Као главни узрок који је имао утицај за кретање шарлаха треба сматрати успех модерне бактериологи.је и имунологије. Проналасци американских научњака г. и г-ђе Дика и низа американских и европских научњака, упутили су сасвим новим правцем предохрану и лечење шарлаха. Многобројна пелцовања која су вршена у циљу предохране са Диковом вакцином сигурно су смањивали број обољења и тежину болести. Употреба т. зв. Диковог серума за лечење шарлаха, а на бази модерних бактериолошких истраживања водила је смањивању морталитета од шарлаха. Оболело је 680 — 1928; 659 — 1929; 418 — 1930; умоло је; 44 (6,47%) — 1928; 17 (2,58%) — '1929; 12 (2,87%) .— 1930 године. У погледу дифтерије ми се налазимо V мање повољним условима, јер је морбидитет од исте болести стално у току последњих година у порасту; тако исто и морталитет од ове болести расте. Као вероватан узрок томе може се сматрати факат да је превентивно

пелцовање против дифтерије код нас занемарено; и тек у току последње године овом се пелцовању поклања већа пажња. Као други узрок повећавања морталитета треба сматрати егзалтацију или повећавање вируленције и отровности дифтеричне клице. Ова појава констатована је не само код нас, него скоро и у свима другим земљама. Морталитет од дифтерије овако расте: 1927 — 9; 1928 13; 1929 — 23; 1930 — 39. У групи хроничних заразних болести највећи интерес претставља туберкулоза, најпроширенија социјална болест, код нас нарочито. Ова се болест зове социјална или друштвена са пуним правом, јер бира своје жртве из целог друштва, из свих сталежа, и зависи од друштвених и сталежних односа. Извесне социјалне групе нарочито су подложне разорном дејству ове опаке болести, о чему ћемо говорити приликом анализе професионалног морталитета. У току три последње године. почевши од 1927 год. и закључно са 1929 год, морталитет од туберкулозе, а и морбидитет је перманентно растао. 1930 год. примећено је заустављање тог процеса пораста туберкулозе тако, да се примећу.је у прошлој години тенденција ка смањивању те болести. Статистика за једну годину наравно, не може се сматрати као једна сигурна база за извођење генералног закључка о смањивању туберкулозе у Београду; али она даје ипак наде на успех у борби против ове социјалне болести. Кретање морталитета од туберкулозе у апсолутним бројевима било је овакво: 590 — 1927; 739 — 1928; 811 — 1929; 568 — 1930. Релативни морталитет од туберкулозе или учешће туберкулозе у општем целокупном морталитету становништва овако је: 1927 — 20.12%;' 1928 — 22,97%; 1929 23,73%, 1930 — 21,9%. Као што се види, сваки пети Београђанин умире од туберкулозе. Вероватно је ла разноврсне форме антитуберкулозне акције, које се чине у последње време, на пољу комуналне политике, техничко изграђивање вароши, чишћење града, асанација станова и низа социјално медицинских мера и мера пропаганде биће у стању да зауставе досадањи стални пораст туберкулозе у нашој престоници. Горња излагања била су посвећена утицају биолошког фактора-инфекцији различитим микроскопским бићима. Сада ћемо дотаћи утицај социјалног и професионалног фактора на организам Београђана. При обраћивању професионалне смртности обично се користимо интернационалном номенклатуром која обухвата све врсте занимања .једног модерног великог града. У вези са садањим стањем наших градова, ми не бисмо могли досада акцептирати у потпуности номенклатуре великих градова, јер се код нас ради о много мањем броју занимања. У нашим приликама