Општинске новине

Др. СтоЈан Павловић, публициста

() Друштвена физиономиЈа Ј Зеограда — Престоница у светлости статистике —

Прошло је већ више од две године од времена када је извршен општински попис у Београду, чији су детаљни и глобални податци изнети у више публикација у „Београдским Општинским Новинама". Све до данас остали су ти ретки и значајни податци неискоришћени од наше шире јавности. Чудна је и већ постаје легендарном наша равнодушност према стварима највећега значаја: рекло би се да Београђане не интересује ни њихов Београд у коме они раде и живе, рађају се и умиру; у коме негују и сахрањују све своје добре и рђаве особине: амбиције, љубав, бол, срећу и несрећу! Међутим, ми верујемо ипак да није тако. Јер, Београдом су се интересовале десетине хиљада Београђана и у оним приликама када се. то плаћало сопственим животом. У годинама 1914 и 1915 хујале су по Београду гранате и трескале детонације по његовим улицама и двориштима; на његовим су међама — од северо-истока до југо-запада: дакле, на две трећине његовог перифериског простора — дано-ноћно кроз 400 дана циктале пушке. Тада кад је Београд сав мирисао на барут и сумпор, на карбол и јодоформ, било је много Београђана који су остали и живели у њему. Њих је било на хиљаде чак и онда када је завојевач својим неизбројивим бајонетима инспицирао сву унутрицу Београда. Данас пак, кад је Београд по становништву три пута већи од предратног, а двадесет пута већи од онога из 1914 и 1915 године, има свакако 20—30 хиљада њих који се интересују за једно СТАТИСТИЧКО портретирање Београда као целине. То интересовање може да буде инспирисано економским, политичким, културним, социјалним, комуналним, научним и психолошким потребама и мотивима. Модерни живот садашњице компонован је и у Београду од безбројних друштвених, економских, политичких и културних фактора, који су међусобно изукрштани, условљеии и опет противположни. Такву животну целину немогуће је ни обухватити ни схвати-

ти снагом обичне људске „здраве памети"; за то су потребна научна сретства која чувају од опасних заблуда, фаталних превиђања и штетних генералисања. Статистика, као метода за истраживање чињеница различитих врста, једина је у стању да нам учини приступачним и прегледним специфичне и опште појаве. Због тога је она и наука за верифицирање и конкретизирање. Она је та која се са сигурним успехом пробија кроз непрегледну и обилну разноликост до типичних појава и факата, који су једино меродавни за стварање правилног и корисног мишљења. Због тога је статистика једна помоћна група у служби свих наука друштвених, без које би се многе од њих претвориле у јалове хипотезе и немоћна схоластичка доказивања. Следећа излагања београдских статистичких чињеница доказаће у свему оправданост и ваљаност статистичке публицистичке методе. Кроз ту ће методу доћи до изражаја укупна београдска структура: становништво, класе, професије, друштвене и привредне категорије. Сразмерни однос између свих тих група показаће до ситница социјалну конструкцију нашег највећег града у Југославији. Видећемо га у једној пуној прегледности, у којој се огледају све важније контуре нашег сопственог животног положаја. То значи много, јер у обичном дневном животу сви ми често пута личимо на онога „што од шуме не види дрвеће." Има нас који живимо у Београду по 40 година те зато познајемо све његове појединости, али ћемо се овога пута и ми друкчије оријентисати кад нам се те појединости прикажу у концентрисаној статистичкој целини. Сензација је за сваког то што у Београду више од пола становништва припада радничкој класи. Али је још већа сензација чињеница, што је индустриско радништво заступљено — заједно са њиховим породицама — у укупној популацији само са 7.23%... И што ово индустриско радништво претставља у сопственој класи само 17.86%...