Општинске новине
5
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 821
држати кад буде речи о индустрији и занатима у Сингидунуму. Зосим, грчки историчар петога века, помиње код Сингидунума и један мост. Каже да је Грациан бежао кроз Норик и Панонију, ка горњој Мезији, али га је Андрогације стигао на мосту крај Сингидунума и погубио. 4 ) Тај мост је морао бити преко Саве, јер се из Паноније у Мизију прелази преко те реке. Сви ови бедни трагови некадашње римске вароши недовољни су да нам у појединостима расветле како је изгледао Сингидунум, али су ипак довољан доказ, да је Сингидунум био заиста напредан римски град, са мноштвом великих грађевина, са раскошним палатама и значајним уметничким споменицима. Јер становници каквог примитивног села не би располагали ни са мермерним и бронзаним статуама, од којих су комади нађени у Београду, нити би своје мртве сарањивали у раскошним саркофазима, каквих је мноштво у Београду откопано. Да о величини негдашњег Сингидунума немамо никаквих других доказа, мост, који помиње Зосим, велики водовод и велики број камених саркофага и надгробних споменика били би нам за то довољни аргументи. ВОЈНИЧКИ И ПОЛИТИЧКИ ДОГАЂАЈИ У РИМСКОМ СИНГИДУНУМУ Док је од варварског келтског градића и насеља постао велики и раскошни римски Сингидунум морало је проћи много времена. Сингидунум није могао понићи из земље, као што данас ничу нове вароши. У оно доба требало је да протекне много више времена и да се утроши много више напора, да би се створио један велики град. И заиста, како археолошки наласци, тако и забелешке старих историчара говоре нам, да је за неколико векова римске владавине Сингидунум био у сталноме развоју. Не само његов спољни изглед, већ и његов живот и његови обичаји еволуирали су из деценије у деценију и из века у век. И поред оскудних података могуће је, бар у главним цртама, пратити тај развој римскога Београда и живота у њему. Римски трговци имали су обичај да прате римску војску кад се куда крене. Они су собом носили различите артикле, потребне војницима. У случају да се војска задржи у каквом сталном логору (саз1га з{аИуа) они су крај логора подизали бараке и брвнаре и у њима се настањивали. Тако су крај логора постојала насеља, која су названа канабама (сападае) од латинске речи сапађа, која значи дашчара. Неке канабе брзо су се развијале и претварале се у вароши и варошице. Тако је по-
4 ) М. Катанчиђ, Гласник V; РаиЈу-^Шззсша, Кеа1ЕпгуМорасИе: 5т§1с1ипига.
стао и Сингидунум, који су свакако у прво време сачињавале само неколике бараке, подигнуте крај војничког логора. 1 ) По другом једном мишљењу канабе су оснивали ислужени војници. Ово мишљење, међутим, не искључује сасвим оно прво. Ислужени војници могли су се настањивати у канабама, које су већ биле у зачетку, крај њиховог логора и увећавати их на тај начин, а може бити да су се већином ветерани и бавили трговином у канабама. У сваком случају и Сингидунум, као и многи други градови крај Дунава, у почетку је морао бити само мала канаба. Као и многе друге канабе, које су и пре доласка Римљана биле насељене, и Сингидунум је сачувао своје старо варварско име. Римљани нису имали обичај да уништавају или расељују варварска насеља у која су се смештали. Варварске и римске насеобине постајале су често једне покрај других. Варвари су само били у већо} или мањо.ј потчињености према Римљанима. Нема никаквих података да је крај римског Сингидунума постојало и насеље варвара, али је нађен јелан натпис, на коме је забележено и неколико варварских имена, па се из тога изводи, да су и у Сингидунуму, као и у другим местима, Римљани задржали крај свог логора и варварско становништво. Канабе нису имале градско право, али оне крај Дунава воло су брзо напредовале. У далеким провинцијама оне су била главна места и главне трговачке тачке, тако да су убрзо постале праве трговачке вароши, иако то званично нису биле. Највеће и најзначајније подигнуте су на степен муниципија, а касније и на степен колонија. Али и пре тога канабе су биле уређене као и муниципије и биле су аутономне. Имале су своје декурионе (општински одбор) магистре и едиле. Од тога правила сигурно нису отступале ни сингидунумске канабе. Главно римско место у Мезији био је Виминациум (Костолац). Његове канабе подигнуте су на степен муниципије под царем Адрианом. (117—138) а нешто касније под Септимом Севером (193—211) постао је и Сингидунум муниципија. Кад је цар Аурелије године 271 напустио Дакију и вратио границе на Дунав, Сингидунум је постао важно погранично место, а вероватно и колонија, али на тај ступањ свакако није подигнут пре Виминациума, дакле пре 239 године. Први пут као колонија Сингидунум се помиње 287 године. * Провинција, којој је припадао Сингидунум, звала се Мезија, и њу први помиње Тацит у својим Аналима под 15 годином. Мезија је постала провинција свакако у почетку
') Н. Вулић, Глас 1,ХХ, стр. 75.