Општинске новине

Арх. урбаниста Драг. М. ПоповиК Општински станови

Комунална политика свакога града има разноврсне задатке, од којих је питање јевтиних станова једно од најважнијих. Два велика разлога постоје те су Општинске управе принуђене да се њиме позабаве. Први се појављује као последица феномена нагле урбанизадије т. ј. све већег развитка живота у градским насељима, а други произилази из места које проблем станова заузима у социјалном животу а нарочито у животу једнога града. Сем тога, развитком скоро у свима земљама нових законодавстава о раденичкој класи, проблем стана постаје тесно везан за раденички живот и Општина је обавезна да њему посвети свестрану пажњу пошто он заилази и у сам живот и моралност нације. Према томе проблем станова заузима једно од најважнијих места у социјалном животу народа и зато је апсолутно нелогично решавати га на пречац, не продубивши се у њега и не схвативши да његово решење захтева озбиљну студију целокупног социјалног живота данашњег друштва и законодавства које управља тим друштвом. У последње време скоро у свима европским државама води се политика станова а први потез у овој политици означава читав сплет проблема и разних решења. Један међународни конгрес одржан у Лондону 1920 године, хтео је да сазна за резултат једне анкете која се водила по разним европским државама, да би се утврдиле извесне чињенице те станбене политике. Он је за нас у овоме моменту врло занимљив, јер је поставио свима учасницама — земљама извесна одређена питања која могу да послуже за индикације како и одакле треба поћи при решавању једног таквог проблема. Прво питање тражило је одговор: да ли су власти у дотичној земљи потпуно и систематски упућене у своје станбене прилике и да ли локалне власти имају потребна законска и финансиска средства да све потребне податке сакупљају о тим приликама и њиховим сређивању стварају документе који би доцније били од неоспориве користи. На ово питање су и сами Французи одговорили да у Француској нема закона који приморава ло-

калне власти да о томе воде рачуна. Друго питање је тражило одговор у којима појединим земљама постоје закони који забрањују становање у нездравим становима и у колико се ти закони боре против таквог социјално-грађевинског нереда. На ово питање скоро све су земље одговориле да оне имају свој грађевински Закон који захтева хигијену. Сем тога разне државе се боре на разне начине против нереда и нехигијенских услова, те се показало да је ово питање узето у законским базама готово свуда у обзир. Треће питање било је, да ли у респектованим земљама постоји законодавство које принуђава државу и општину да гради станове да би парирала кризи у становима, која се још од пре рата почела да појављује а која је после рата свуда добила свој акутни облик. На ово питање многи су били незадовољни што је тако постављено а други су делегати цали разноврсне одговоре. На њега не треба одговарати пре но што се реши једно претходно њему озбиљније питање. Колико и како држава треба и сме да узима изградњу станова у своје руке а да тиме не омете слободну трговину и слободну иницијативу ? Требају ли држава и општина да од зидања јевтиних станова стварају монопол и како је најзгодније помирити то а да се не атакује на слободу промета? Згодније је дакле било питати и питати се колико је муниципализам у којој земљи могућ и оправдан. Зидање општинских станова намеће извесно газдинство, шпекулацију и добит или губитак Општини и наравно да спада у грану муниципализма. То је читава једна доктрина која је доста разнолико примљена и решена у разним земља.ма. Ми се нећемо овога пута упуштати у та решења јер би нас одвела далеко, само наглашујемо да је то свуда био проблем који се решавао и који се мора повољно решити ако се хоће да одржи садањи социјални поредак а да се не еволуира из једне интернационале у другу. Кад се дакле, по претходном претресању и разматрању чињеница, буде начисто треба ли једна општина да се упушта у индустриј-