Општинске новине

Прилози за историЈу Београда: Михаило с. Петровић, новинар Како је постао Београд? — ПаставаК —

У време кад је Сингидунум постао седиште IV Флавијеве легије, једна римска легија бројала је пет до шест хиљада пешака и 120 а затим 300 коњаника. Легија се делила на десет кохорта, а свака кохорта на пет до шест центурија. Стални командант легије (1е§аИо к&тшз) био је какав бивши претор, члан сенаторског сталежа. Сталним логором управљао је ргае!ес!из саз1гогит, чији је однос према легионском легату и војничким трибунима одређен нарочитом уредбом. У миру он је постављао страже и водио рачуна о служби у логору, а у рату бринуо се о путовима, мостовима и о подизању логора. Име једнога од префекта сингидунског каструма сачувано нам је на већ поменутом жртвенику, који је нађен у чубурским виноградима. Звао се Елијус Атикус и био је, како запис каже, на тој дужности пет година. Војнички трибуни (1пћиш шПИит) били су највиши официри после команданга. Сваком центуриом командовао је по један центурион. Његова ознака био је прут <-д винове лозе, којим је могао кажњавати војнике. У свакој легији постојало је одељење занатлија ({аћп) које је имало свога префекта. У Сингидунуму су фабри IV Флавиј^ве легије бесумње били први пионири каснијег прилично развијеног занатства. Војници су примали одређену плату, али се од ње одбијало унапред за одело храну и оружје. Од одела сваки је војник носио тунику и огртач (ба^ит). Од оружја имао је: шлем, оклоп, штит , широк мач, који му је висио са десне стране и пилум, подебели комад дрвета са гвозденом шипком на једномс крају. Постојала су и војничка одличја: грчвна, огрлица, венац, копча, фалера, копље и застава. Прва два одличја добијали су нрости војници и подофицири. Центуриони су добијали и венац, а официри, од трибуна на пише, венац, копље и заставу. Од ових римских одличја нађено је више комада у гробовима, који су у Београду раскопани. Нарочито су

често налажене копче (фибуле). Нађен је и један комад од римског копља. Свака легија имала је своја знамења, као што данас сваки пук има своју заставу. Римљани су у својој војсци имали тројака знамења: орла, вексилум и сигнум. Знамење целог легиона био је сребрни орао, кога је на мотци носио аквилифер. Вексилум је био легионска застава, четвргасти комад тканине на врху мотке, утврђен за попречно дрво. Обично је био црвен и развијао се пред војсковођиним шатором, пред полазак трупе и пред почетак боја. Знамење једне манипуле био је сигнум. То је био венац на врху мотке или шака испружена на више. Испод венца налазила се попречна дашчица са исписаним именом трупе и једном пурпурном траком. Фалере, којима је цела трупа била одликована, утврђиване су за мотку сигнума. Обично је ча њсј истицан и лик какве животиње. На сигнумимима сингидунумске Флавијеве легије био је истакнут лав. У Београду је нађена једна камена фигура лава из римских времена. Она је, вероватно, некада стојала пред каквом војном грађевином као обележје трупе којој је грађевина припадала. Сигнуме су носили сигнифери. Свака легија имала је читав низ разних чиновника и службеника са специјалним задацима, јер је рад у легији био строго подељен. Тако су, на пример, актариуси делили следовања, аркариус је био легионарски благајник. Хореариус се бринуо о амбарима, а пекариус о стоци. Арморум кустос чувао је оружје, балнеис је био надзорник купатила. Судски аудитор називао се квестионариус, а карцерариус је био апсанџија. Неколико значара давали су потребне знаке за разне послове у трупи. Трубачи су трубама објављивали наређења за напад и повлачења. Други су ишли поред застава и свирали застанке и поласке. Трећи су, опет, објављивали почетак и свршетак обеда. У техничком погледу свака легија била је одлично опремљена, имала је своје архитекте, либраторе, који су се бринули о водоводу и лапидариусе, зидаре.