Општинске новине

Стр. 896

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

лери, фарбари и фирмописци са 100. Као што се види, највише су распрострањени занати који производе или прерађују животне намирнице, затим занати у вези са неопходним потребама човека које ова успешно подмирује и поред индустрије, и занати у вези са грађевинарством. Другу групу, по бројности,чине они којих је од 50—100. Ови су овако подељени: електро инсталатери 93, зидаро-тесачи 81, ауто-механичари 75, модискиње 74, бозаџије и алваџије 69, часовничари и златари 64, опанчари 63, стаклоресци 59, шеширџије-капаџије, шубарџије 52 и штампари и литографи 52. Остали занати су незнатно раширени и по броју радња, овако су подељени: бонбонџије ■16, абаџије 41, керамичари-ликоресци 45, јорганџије, терзије, памукџије 40, сарачи, седлари, сатлери 43, фотографи 44, тапетари 41, димничари 38, посластичари 38, папучари 31, ћурчије 30, штрикери-трукери 31, воскарилецедери 23, књиговесци 23, куферџије-ташнери 20, пеглери21, бојаџије19, качари 15, каменоресци 14, казанџије и калајџије 15, кобасичари 18, ткачи11, четкари 13, цревари 6, сапунџије 8, пушкари 5, лончари 5, ужари 3. У групној подели прво место заузимају занати који производе, после хране и стана, оно најнужније човеку (обућари, кројачи,

као и бербери). Њих је 1417 или 31.5% свих заната. Затим долазе занати у вези са грађекинарством, којих има 1150 или 25.6%. Треће место заузимају занати који производе или прерађу.ју животне намирнице. Ових је 870 или 19.3%. На ове три групе заната долази 3437 заната или 76.4%. Да ове три групе доминирају у структури занатске радиности Београда види се и по томе што је из њих иајвећи број произведених мајстора у 1930: бербери 22, кројачи 26, ковачи 10, обућари 46, иекари 44, столари 23 или укупно 171 (код свих заната произведено је 304 мајстора). Закључак који се из овога може извући јесте, да занатство у Београду са 99% ради за локалну пијацу. Ван ње, оно продаје на другим тржиштима нешто керамике, камена, куфера ташни, црева, столарске робе. Но и ове робе у незнатним количинама према потрошњи на месној пијаци. Обзиром на овакву структуру занатства у Београду сасвим је разумљив његов став у погледу трошаринског питања. За стручно образовање занатлија у Београду постоји 12 опште занатских и занатско-трговачких школа. У овим школама у 1930 радио је 141 наставник, а било је ђака, у припреми и три разреда, 3524.