Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 911

шта радном снагом убрзо су постала презасићена. Сједнњене Америчке Државе да би избегле евентуалне незгоде од овог бројног усељавања, строгим законским прописима ограничиле су усељавање, одредивши емиграционим земљама квоту, изнад које ни једно лице не може да се усели. Канада, желећи, међутим, да појача радну снагу, допуштала је слободно усељавање. У њу су одлазили махом земљорадници, јер је за њих понајвише могућности за зараду. Поред Сједињених Америчких Држава наш свет одлазио је и у Јужну Америку, чијим је државама, са огромним ненасељеним пространствима, добро дошао прилив у људству. Предратне статистике, до којих је могуће доћи непотпуне су али се из њих може видети у главном скала европске емиграције. Тако 1830 године у прекоокеанске земље иселило се из Европе 50.000 лица. До 1840 године број се попео на 100.000; 1850 године на 400.000; 1880 године на 600.000; 1890 године на 800.000; 1910 године 1,500.000; 1913 године 2,000.000. О исељавању нашег света тешко је доћи до података, али како је нај.јаче исељавање било из крајева под бившом аустро-угарском монархијом, може се искористити статистика која обухвата целокупну емиграцију бивше Аустро-Угарске: од 1861 до 1870 г. иселило се 7.800 лица; од 1871 до 1880 г. иселило се 72.960 лица; од 1881 до 1890 г. иселило се 353.719 лица; од 1891 до 1900 г. иселило се 597.047 лица; од 1901 до 1910 г. исељавање годишње кретало се између 114.847 и 258.735 лица. За наш свет зна се да је од 1900 до 1908 год. из бивше Аустро-Угарске монапхије отишло v прекоокеанске земље 264.434 Хпвата и 30.488 Срба, што значи ла се је за непуну деценију иселило око 300.000 наших људи. Године 1900 V СЈедињеним Америчким Државама било је 78.750 Југословена. За године до светског пата нема статистичких података али се може веоовати ла је укупно било наших љули v исељеништву око 450.000. После рата, до 1919. голине. из Југослави.је иселило се свега 291 лице, а вратили су се домовима 7324. Године 1920 иселило се 5988 лица, а вратило се 18.980 лица. Од ових највише се иселило у Сједињене Амепичке Државе 5474 лица, остало је отишло у Јужну Америку и Аустралију. Године 1921 иселило се 12.965, а вратило се 8219 лица. Земље усељавања остале су исте. Године 1922 иселило се 6086, а вратило се 6575 лица. Дакле више се вратило него што се иселило.

Године 1923 иселило се 9370, а вратило се 1950 лица. У овој години првенство од усељеничких земаља имала је Јужна Америка, у коју се од горњег броја уселило 4374, а у Сједињене Америчке Државе 4130 лица. Године 1924 иселило се 19.575, а вратило се 4794 лица. У Бразилију иселило се 7461, у Аргентину 3941, у Сједињене Америчке Државе 3638, у Канаду 1976, у Астралију 1736, и у остале земље Јужне Америке 693 лица. Године 1925 иселило се 15.005, а вратило се 5691 лице. У Бразилију се иселило 7053 у Канаду 2346, у Аргентину 2247, у Сједињене Америчке Државе 2188, у остале државе Јужне Америке 531 лице. Године 1926 иселило се 15.726, а вратило се 5554 лица. Највећи број исељеника, у овој години, уселио се у Канаду (7428), затим у Аргентину (3275), у Сједињене Америчке Државе (2931), у Бразилију (2275), у Аустралију (1101), и у остале јужноамеричке земље 723 лица. Године 1927 иселило се 21.976, а вратило се 5753 лица. Највише се иселило у Аргентину (7127), у Сједињене Америчке Државе (4759), у Канаду (4656), у Бразилиг (2527), у Аустралију (1138), и у остале земље Јужне Америке 1330 лица. Исељавање у ово.ј годи ни достигло је врхунац, а интересантно је да се оп 21.976 лица иселило 5124 женских лица. Године 1928 иселило се 21.789, од којих 4950 женских, а вратило се 5827 лица. Највећи број иселио се у Аргентину (7484), затим V Канаду (5951), у Сједињене Америчке Дожаве (4796), у Уругвај (1892), у Бразилију (499) и у остале земље Јужне Америке 535 лица. Године 1929 иселило се 18.189, а вратило се 5000 лица. Од овога највише се иселило V Аргентину, затим у Сједињене Америчке Државе. Канаду, Бразилију, и остале земље Јужне Америке. Године 1930 иселило се 13.560 лица, а вратило се 7607 лица. Највише се иселило у Аргентину, затим у Сједињене Америчке Државе, Канаду, Бразиију, Уругвај и мање у остале земље Јужне Америке. У 1931 години, према досадашњем исељавању, предвиђа се да ће се иселити највише до 4.500 лица. У току првог полгођа вратило се међутим око 10.000 лица, што значи да ће број повратника бити дупло већи од броја исељеника. Просечно годишње исељавање износило је око 6500 душа. Из горњих података види се да је наш свет од 1923. године пона1више емигрирао v државе Јужне Америке. Као што .је напред истакнуто, то је дошло услед усељавања ограничења у Сједињене Америчке Државе, за које су време, поједине јужноамеричке државе јако фаворизовале усељавање. Сједињене Бразилијанске Државе нпр. пружале су усељеницима нарочите повластице. Оне су дава-