Општинске новине
Стр. 860
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
као и наука о животу и његовим појавама, увршћују још једиу групу хране у људској исхрани, која садржи нове материје витамине, који су од важног и пресудног значаја за људски организам и његово развиће. Група хране, која садржи витамине чини саставни део неопходне хране за одржавање људског живота и припада новијим открићима у погледу правилне, нормалне, здраве и рационалне исхране. Г. Д-р Павловић ову групу хране и њене материје витамине није узео у обзир и наш је задатак у овом чланку да донекле објаснимо улогу тих нових материја у исхрани људској, јер према службеној статистици, коју је обавио г. Д-р Павловић о потрошњи хране која садржи витамине даје се још јаснија слика рђаве исхране Београђана. У својим чланцима, по питању исхране Београда, г. Д-р Павловић базира на потрошњи материја беланчевине, масти и угљених хидрата животињског порекла и као мерило за правилну исхрану и правилну функцију организма, његову продуктивност и здравље узима за основ ове материје животињског порекла. И са гледишта физиологије и хигијене питање беланчевине животињског порекла истиче г. Д-р Павловић као прво питање у исхрани а питање калорија испред свих других здравствених исхранбених питања (стр. 593 бр. 9 „Београдских општ. новина" за 1931), док поврће и воће, а то значи биљну храну, узима као најслабије животне намирнице (стр. 589 бр. 9 „Београдских општ. новина" за 1931 г.) зато што или не садрже ни-
низам у разним облицима и комбинацијама у исхрани потроши, јер на стр. 994 бр. 18 „Београд. општ. новина" за 1930 г. каже: „састав наше беланчевинасте количине не одликује се једном високом биолошком вредношћу, јер су више од 2 / 3 биљнога порекла, а само 32.7 од сто животињског порекла". Гледиште г. Д-р Павловића по питању биолошке вредности беланчевина биљнога порекла и у опште биљне хране као најслабије животне намирнице, потпуно је спорно. Јер новија теорија у питању људске исхране даје биљној храни много важније место не само по садржини хранећих материја, но и по биолошкој вредности ових материја. Беланчевине, масти и калорије налазе се у храни биљног и животињског порекла и са чисто хемијског гледишта нема разлике међу њима и може бити разлике само у погледу процента садржине. Што се тиче биолошке вредности беланчевине биљног порекла о томе ће бити речи у даљем излагању, а у погледу садржине материја биљне и животињске хране показује упоређење следећа табела. • Новија наука о храњењу —• броматологија и новија испитивања у области људске исхране установила је нов, признатији и бољи начин исхране и тај нов начин исхране објашњава да сматра, да —- старо учење о храњењу, које је допуштало да је најкорисније ако наш дневни оброк има највише беланчевине и то у првом реду животињског порекла — није на строго научној испитаној основи. Новија наука утврђује да нисмо били на правом путу у питању разумног и економичног храњења, јер многе болести и рђаве функције
Садржина у 100 грама •)
беланчевине
масти
угљени хидрати
калције
вишлинина
месо говеђе
19.7
13.8
—
223
трагови
маст свињска
8.0
95.1
0,6
885
нема
хлеб бео
5.0
0.4
56.6
253
нема
боб
25.3
1.7
48.3
318
А мало, Б довољно
сочиво
18.2
0.6
44.6
272
?
грашак
17.0
0.6
45.8
271
довољно
уље од маслине
—
97.0
0.17
920
А довољно
ораси очишћени
19.3
40.0
13.2
518
Б довољно
јабуке сушене
11.0
—
56.5
322
Б мало
шта или врло мало беланчевине, масти и угљених хидрата, а садржи врло много бескорисне целулозе. Даље г. Д-р Павловић у погледу правилне, економичније, рационалније и здравије исхране, не само што не узима у обзир поврће и воће, и у опште биљну храну, која садржи поред беланчевине, масти и угљених хидрата, наравно у малим количинама, са изузетцима неких варива, још и најважније материје витамине, већ умањује вредност и оне количине беланчевине биљнога порекла, које орга-
организма које се јављају, долазе од јаког храњења са храном животињског порекла. Дугогодишњим испитивањима у целом свету утврђено је да се у живом организму непрестано образују киселине, чија је количина, кад пређе извесну границу, штетна по здравље. Те киселине у главном долазе од распадања хране која је богата са беланчевинама, а у такву храну у првом реду улази
1 Подаци из УИатту а тодегш пагог па ууики. Бг. 1уап 5И. КоНпе 1924.