Општинске новине

Стр. 960

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ви терају раднике из куће у кафану и на коцку, моћи ћемо схватити од колике је важности по једну земљу или општину правилно и добро решење њеног станбеног питања. Немци обилују врло исцрпном литературом и сасвим детаљним податцима о своме станбеном питању; то је ваљда народ који своја унутрашња питања највише анализира и јавно претреса. Постараћемио се да укратко изнесемо главне моменте њиховог станбеног питања старајући се да својим читаоцима дајемо што мање непотребних детаља. Стање после рата јасно је показивало да је државна помоћ била неопходна и да се на њу није смело чекати. Поред индиректне помоћи: грађевинских закона са разним допунама, ослобађања од порезе нових зграда, закона о кирајџијама и т. д., који у осталом постоје и код нас и у свима културним земљама, немачка влада је била решила да и финансиски помогне зидање нових станова. Један одличан чланак познатог немачког министра Д-р Брининга у једној стручној књизи 1 ) доноси нам пуно објашњења о тој политици. Он вели да није довољно сазидати потребан број станова а не решити једно друго питање. Мора се са пуно пажње водити рачуна о постојећим становима и о висини њихове кирије и ставити све у погодан однос са киријама у ново-подигнутим зградама, да се не би десило да свет навали на нове јевтине станове а остави старе и тиме поремети већ постојеће газдинство или пак законима затезати висину кирија код старих станова и због тога доводити нове у могућност да их нико не тражи јер су прескупи. Нарочито је ова друга претпоставка могућа јер су кирије у старим становима сразмерно још доста ниске. Брзо их подићи и изједначити са киријама у новим становима значило би правити огромне соцјалне трзавице у земљи. Због тога је, вели д-р Брининг, згодно не дирати у већ једно мирно стање код цена старих кирија, већ се постарати да се нови станови што јевтинији добију. За ово су постојала два средства. Прво лежи у смишљеном начину подизања станова и у згодним, погодним поруџбинама појединог материјала и радне снаге. Брзо и нагло зидање, и ако поједине фирме које нуде робу доводи до већег промета, у ствари поскупљују цене, јер је искуство из Енглеске показало да претеране нагле поруџбине, доводе до поремећаја у индустрији и подижу цене у место да их обарају, што би се на први поглед мислило. Подизање зграда по плану састављеном на основу прорачуна о радној снази са којом се располаже, и капацитетом фабрика грађе преставља и смишљену политику и дозвољава нормално развиће индустрије. Друго сретство се налази у

*) Е>ак №1:шпа1е Ваирго^гашш, ВеиШ Уег1а^, ВегНп 1924.

стандардизацији и нормирању грађе и грађевинских делова — као и у рационализацији методе зидања. Рад по најдетаљније проученим плановима и завођење зидања у серијама истога типа мора донети за резултат највећу уштеду. За финансирање изградње станова важно је било створити кредит на прву хипотеку. Законом од 26. марта 1926 године одређена је била сума од 200.000.000 зл. марака за осигурање тога кредита. Тај новац је из Рајха ишао појединим покрајинама по цени коштања а ове су га потом давале својим локалним банкама. Банке приликом даљег давања смеле су подићи проценат још за 0,5 за покриће својих трошкова. Овај кредит влада је била одредила само за мале станове. Луксузни станови, појмљиво нису се смели користити њиме. Сем тога банке, које су добијале новац да са њим раде, биле су у обавези да и својим сопственим силама потпомажу зидање јевтиних станова. Влада Рајха није могла познавати локалне прилике и потребе појединих општина појединачно. Због тога су градске општине биле те које су у ствари узеле иницијативу и и цело законодавство државе о становима треба сматрати као резултат енергичних рекламација већих градских општина и самоуправа. Поред дакле начелног програмског и финансиског решења од стране државе, немачке општине су на три начина помагале изградњу станова. Зидањем у сопственој режији, давањем јевтиних или бесплатних зајмова друштвима за јевтине станове и, најзад, давањем терена и разним олакшицама у таксама. Нарочито Франкфурт на Мајни, чија општина има 52°/о од целог терена као својину, могао је лако уступати читаве блокове за јевтине станове. Код Немаца је случај да њихове градске општине имају велики део имања у граду. Због тога им је било доста лако да на њима подижу како своје јавне зграде тако и да развију социјалну политику зидања јевтиних станова. У уступању или продаји својих терена морале су се ипак обазирати на читав сплет закона и одредаба које су им у ствари само излазиле на сусрет. Тако на пр. преко право куповине им је било загарантовано, ако би власник хтео да прода своје некадање општинско имање, а по § 1012. грађанског закона општине су могле издавати своја имања на дугорочне закупе и дозвољавати да се на њима подижу приватне зграде с тим да то све доцније пређе опет у општинске руке. Директно зидање станова у режији постављало је немачким општинама два техника проблема. Могле су дозволити да све то раде разни предузимачи а да оне само остану власници целокупног посла или да све раде у својој режији и са искључиво општинским