Општинске новине

7

0ЛД1ТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 995

СЛ УЖБЕНИ ДЕО: Рад општинског одбора: ЗАПИСНИК XV Редовне Седнице Одбора општине Беогр?дске, одржане 30. априла 1931. године у 6 часова по подне.

Претседавао Потпретседник г. др. Мило. слав Стојадиновић. Деловођа г. Божидар Павловић. Потпретседник г. Никола Крстић и кметправник г. Исидор Протић. Од одборника били су г.г.: Д-р Лазар Генчић, Д-р Љуба Стојановић, Димитрије Станчуловић, Никола Ђорђевић, Свет. Гођевац, Драгољуб К. Милошевић, Јоца Поповић, Т. Здравковић, Јов. Дравић, Бл. Ј. Антонијевић, инж. М. Сокић, Мих. Л. Ђурић, арх. Ђ. Е>ајаловић, Милош П. Радојловић, инж. Јован Мисирлић, Негослав Илић, Д-р Александар М. Леко, Влад. К. Петровић, Д-р М. Недељковић, Триф. Јовановић, Д-р Д. Аранђеловић, Ст. К. Трпковић, инж. К. Букавац, лнж. П. Миљанић, А. Фирт, Тјеш. Старчевић, Петар М. Гребенац, Д-р Страш. Љ. Милетић, Милован Матић, Д-р Букић Пијаде, Д-р Драг. Ђ. Новаковић, Бранко Поповић, Драг. Матејић, Јосиф Фрид и Богдан Крекић. 1. Примљен је записник XIV редовне седиице. 2. Деловођа Одбора саопштава да су се извинили одборници г.г.: Милан Радосављевић, Шемајо де Ма.јо, Ранко Живковић и Милан Стојановић. Претседавајући г. Д-р М. Стојадииовић новодом смрти великог пријатеља нашег народа пок. Огиста Говена изјављује, да погађа жељу свих одборника, да се седници за један тренутак да карактер комеморативан, како би се одала пошта пок. Говену. За овим је потпретседник г. Никола Крстић одржао следећи говор: „Пре тринаест дана изгубио је наш народ једног великог и у најтежим тренутцима осведоченог пријатеља, а наша Општина управо наш лепи и поносни Београд, свога почасног грађанина: умро је Огист Говен, директор спољне службе у париском дневном листу Журнал де Деба. Име Огиста Говена познато је широм наше отаџбине. Сваки писмен грађанин који чита новине морао је наићи, у време кад су се на међународним форумима решавала крупна питања, на изводе из бриљантних чланака овога великог Француза, у којима је он бранио нашу праведну ствар.

Пријатељство Огиста Говена за нашу земљу није било пука случајност нити резултат личних веза и почасти које је доживео код нас. Као секретар Дунавске комисије, кроз пуних 14 година, он је проучавао прилике на Балкану и у Централној Европи. И када је 1908. године, после кратког службовања у Швајцарској, ступио у Журнал де Деба и преузео спољну службу овог најстаријег француског дневника, нико са толико тачности и прецизности није могао прозрети у намере Беча, који је баш у томе времену извршио анексију Босне и Херцеговине, и устати јавно, кроз ступце свога листа, противу планова Хабзбуршке политике, а у одбраиу наших светих и кроз векове стечених права. Одговоран само својој савести, несметан ни од кога, он је из дана у дан отварао очи културном свету и указивао му на опасност која се ближи. И кад је дошла катастрофална 1914, мисаони су људи одали признање Огисту Говену, пророку, који је на основу познавања ствари и намера Беча и Берлина претсказивао европски сукоб. Са истом енергијом и истим познавањем ствари Огист Говен се кроз све време рата залагао за праведну ствар мале и напаћене Србије и целог Југословенског народа. А кад су се, победом Савезника, пријатељи и непријатељи нашли за зеленим столом и почели да кроје нову карту Европе, Огист Говен је у томе такође критичном добу писао у име савести културног човечанства за бољу и срећнију будућност Европе. Његово залагање за нашу ствар, кад је било на дневном реду Јадранско питање, обезбедило му је вечиту захвалност југословенског народа. Под свежим утисцима његове кампање за правилно решење Југословенских граница, Одбор Општине града Београда изабрао га је за свога почаснога грађанина. То је било, Господо одборници, онога историског дана — 30. јануара 1921. год., када је бивши командант источне војске, Маршал Француске, наш војвода, Франше Депере, предао суду и Одбору, у име владе Француске Републике, Крст Легије Части, којим је одликован Београд за своје херојско држање у најтежим данима непријатељских налета. Томе свечаном чину, поред Владе, присуствовао је и наш прослављени Врховни Командант,