Општинске новине

Влада Миленковић, НОВИНар Хлебно питање Београдски пекари упутили су једну протестну претставку управнику града Београда. Жалили се на захтев Општинског санитета, да се, због опасности по здравље, извесне пекарнице и продавнице хлеба затворе, а некима опет стави рок у коме имају извршити нужне преправке и своје радионице оспособити да барем најнужније одговарају хигијенским условима. Као у свакој сличној прилици навели су да ће због овога пропасти неколико стотина пуноправних мајстора, као и толико исто, ако не и више, радника и помоћника. Текст претставке, коју су београдски пекари упутили Управнику града Београда гласи: „Господине Улравниче, Пекарски мајстори града Београда одржали су на дан 27. о. м. своју ванредну скуппгошу, а повод одржавању ове скупштине је изненадни хитни за.хтев реонских лекара Беотрадске оппгтине, да се забрани рад у једиом већем броју пекарских радњи и продавница, захтевајући на поједилим местима да се носао обустави моментално, а за поједина места — радње дат је врло мали рок за оправку и доградњу, што нас пекаре осетно упрапашћује, те су сви присутни, око 400 пекарских мајстора, једногласно решили, да Вам се Управа Удружења обрати са молбом за заштиту од Београдске Општине. „У овој тешкој економској и привредној кризи ми београдски пекарски мајстори погођени смо овим хитним и изненадним захтевом Београдске Општине, која овако нагло тражи затварање наших радњи не дајући нам потребног времена за тиху и праведну ликвидацију наших радњи, како би могли искунити своје обавезе, које нису тако мале, а не би имали могућности да наплатимо своја потраживања, која су такође велика, што би нас у овоме случају потпуно упропастило. „Ово Удружење молило Вас је својом молбом под Бр. 43. од 25. марта о. г. да Вашу наредбу I. бр. 2249/31 год. изволите ублажи^и и док је са Ваше стране праведно схваћено ово тако важно питање београдских пекара, Београдска Општина преко својих реонских лекара захтева преко г.г. Отарешина квартова У. Г. Б. да се на баои те наредбе забрани рад београдским пекарима, придржавајући се комисијског прегледа мешовите комисије, која је извр-

IX наши пекари шила преглед пекарских радњи и продавница још 1930. год., и ако су београдски пекари од тога времена до данас учинили врло велике измеие у својим радњама, које су поправили, довели у ред и оспособили да имају хигијенске услове за постојање, у шта су утрошили велике суме новаца. Ако би се усвојила жеља Београдске Општине и затвориле се оволике пекарнице, у овом тако тешком привредном стању, остало би без икаквих средстава за живот и без крова над главом 150 правних пекарских мајстора, 300 пекарских помоћника, 200 ученика и 2500 чланова породица пекарских мајстора и пекарских помоћника, којима је једино сретство за живот рад њиховога заната. „Удружењу пекарских мајстора града Београда, је част учтиво замолити Вас, Господине Управниче, да нас београдске пекаре и наше иородице изволите заштитити и не дозволити, да се ова наредба Београдске општине изведе на овај начин, који би нас пекаре иотпуно у.иропастио, тим пре, што Београдска општина свој захтев заснива на Вашој наредби I. бр. 2240/31. год. „Верујућп у Вашу правичност, Господине Управниче, ми се надамо, да ћете овој нашој молби изићи у сусрет, ва чему Вам ми сви београдски пекари са својим породицама захваљујемо и молимо Вас, да и овом приликом изволите примити уверење нашег дубоког поштовања". Искрено да кажемо нас уопште чуди да су се наши пекари могли да побуне противу овога захтева. Али када су то већ учинили, бранећи и штитећи своје професионалне интересе, онда се можемо понова вратити на питање хлебне производње у Београду и њене рационалније организације. Наши пекари треба да схвате да питање производње хлеба није искључиво њихово и да то никада не може да буде. Оно претставља важан проблем који у подједнакОЈ мери интересује све грађане Београда. Питање није важно само са гледишта финансиског, пошто издаци за хлеб претстављају ириличну позицију у буџету сваке породице, већ много више са гледишта хигијенског и рационалне исхране. Ако још може да буде ирелевангно да ли ћемо јести хлеб пола динара скупље или јевтиније, ни у ком случају не може да буде свеједно какав ћемо јести