Општинске новине

ОПШТИНСКЕ новине

Стр. 1063

почиње у време Вранчићевог проласка (1553), преносити и само на једну кулу, „огромнију" и славнију од осталих у тврђави. 27) У ранијој турској неуспелој опсади Београда г. 1456, у борбама које су углавном вођене на јужном фронту, врачарском, преко I орње вароши, није Небојша ни имала прилике да се истакне. Онај став из Хуњадијевог извештаја после ослобођења од опсаде, што га наводи В. Клајић у другој свесци друге књиге Повјести Хрвата, а по коме ставу: „београдска тврдиња није више тврдиња него равно поље" Орбит саз1:гит поп розбиш сИсеге са$ггит зес! сатрит) не тиче се свакако тада неангажованих утврђења на савскодунавском фронту, те ни Небојше ни у ширем ни у ужем значењу гога имена. Да је пак кула Небојша била од доминантног значаја у београдској тврђави у години 1456, видимо из описа тадашњих утврђења у Годишшици X, на стр. 46. Ту се каже:

хн мином она градска кула у којој јс бпла храна („Житарица"), и она је ускоро порушена. Утешинић је рањеи и носле тога су Турци порушили и његову кулу једном мином. Да је то била баш „Небојша", како наводи Клајић, не каже се у Годишњнци X; а ношто су њу на том месту, у саставу Горњег града, односно на самом челу његовом, виђали и иознији путоиисци, значи да и није „порушена" него с. мо оштећена, како се влди из оииса иерсиског хроаичара. Усто, по Мајлатовом казивању у Историји Угарске (књ. II, стр. 172), одмах ио паду Београда, Турци су његова утврђења ноирављали. На томе је радило око 21.О00 Влаха. Неслагање В. Клајића и К. Протића у иитању куле која је порушена г. 1521, долази свакако због пометње п бркања пмена двеју знатних горњоградских кула у заједиичком им извору, у Мајлатовој Историји, где се у књ. II на стр. 172 каже: Тад Сулејман, по савету једног ренегата нареди да се минира она велика кула коју зваху {игпз тШапа, не по латннском тШаге него ио тШит — жито (мађ. ко1ез), због чега је Мађари зваху Кб1е81огопу-ВгЈпШигт — Житарица, а Турци Небојша као: Пе-бој-се! И одмах затим наставља: 1>аш ирс него ппо ће мина екснлодирати, бн и њен бранплац -1а1;ов Утишинић једннм турским метком случајно убнјен. Он чак зиа, одпекуд, да се та кула „срушила на унутрашњу страиу (еЈп^Зг!«), што баш ни иајмање није олакшавало јурншање". Ту се поеива и иа Хамерову Нсторију Отоманског Царства, у којој на <тр. 21 у II књизн наилазимо на исту збрку са именима најважније срушене куле. И Хамер каже да је: Сулејман, по савету пеког Француза или Талијана, ренегата, наредио да се мннира н разруши највиша кула у граду (б1а(И), коју мађарскн историчари називају Житарицом (МеИепШигш у лат. МПНапа) а турски Небојишм (Ригсђ1епЈсћ1:б).

Високи зидови с вишим још округлим и четворним кулама, од којих су највеће биле оне што су се звале: Небдјша (Ригс111ешсћ1$) ц Житарица (ШгвепШигт), било је све из чега су биле сложене београдске фортификације у то време. Обе су, како смо раније видели, на савскодунавском фронту тврђаве, на челу њеном, једна близу друге. а ) 28) У описима напада и опсада Београда у годинама 1440 и 1441, покушаваних само са јужне, врачарске стране, нема у Годишњици X никакава помена ни о каквој Небојши као ни уопште о савскодунавском фронту утврђења. 29) Пре свих тих турских напада и опсада Београда, наскоро по уговорној предаји његовој Мађарима, пролазио је г. 1433 преко Београда Француз Бертрандон де ла Брокиер, о чијем путопису реферише Ст. Новаковић у Годишњици XIV. Ту се на стр. 56 о Београду и тврђави каже: ... Дуцав додирује једно (1) утврђено двориште (доња варош) које је иод самим градом (тврђавом). Ту се Сава стнче у Дунав... Београд је на саставу тих река и на месту је узвишепом са три страие, а четврта, нрема копну, равна је. Отуда се може доћн до иа саму ивицу јарка. II са те стране нма (2) село (горња варош) која се пружа од Дунава до (Јаве око града (тврђаве) у даљини једног стреломета. Ту станују Расијани... Београд је врло лепо и јако место и подељено (тврђава) на пет утврђења. Туи (3—5) су на вису а Два (в — 7) су на рекама, под руком оних озго. И једпо од доњих (6) утврђено је против Другог доњег (7), у коме се налази мало пристаниште за смештај 15 до 20 галија за чување две куле, везане ланцем који се пружа од једне до друге, .како

9 ) Из те онсаде г. 1450 пма једна енизода, оиа с јуначким самопрегорењем Тита Дуговнћа, који се за.једно с Турчином што је забио турску заставу у бедем, с.урвао у ров градски. 11о Клајићу, то се догодјгло , како се само и могло догоднти према правцу турских јуриша на јужном (калемегданском) фроиту утврђења. Клајпћ на стр. 282 каже: „За једие нровале у варош (горњу), нокушаше Турци да се лествама попну на зндине саме тврдиње. Један јањичар се усиео на зид и затакао заставу на кров куле етражарнпце. Алп у тај мах оборио се па њ јунак Тито Дуговић . .. па се заједно с њнм стровалио са зида у попор". Псто то каже и 4. Мијатовић у "Бурђу Бранковићу, књ. II, стр. 277/8; оба, по Мајлату. По Годшињици X, на стр. 37, изгледа да се тај „Србип" Дуговнћ срушио с Турчином у ров с Горњег града са речме стране. По 1\аннцу пак у књизи бегМеп, на стр. 2, то је све везано оаш за Небојшу, и то још за ову данашњу у Доњем граду крај Дунава. Да је еве ово Калиц. не знајући за коју другу Небојшу осем те у Доњем граду, надовезао ту сам, види се и у истој тој његовој књизи на стр. 424, где ее описује опсада Београда г. 1456 и каже, према МајлатуС?): кад се један Турчнн попео и хтео већ забости барјак ни једну кулу (гјппе), Дуговић итд.