Општинске новине

Стр. 1116

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

плаћа у виду таксе на воду. Цео износ инвестираног капитала у водовод пао је на терет Општине која је морала да га покрије из других извора, јер кад би се од грађанства тражило да партиципира у сношењу терета инвестиционог капитала, онда би такса по једном кубном метру била најмање троструко већа од данашње. Стање у коме се београдски водовод налазио захтевало је да се радикално и то најхитније постави на здраве темеље. А зато је био потребан тај огромни капитал, који нам приказује табела број 4. — 1928. године за саме инвестиције утрошено је преко 28 милиона динара, док је укупан приход водовода износио свега 17 милиона динара, односно за скоро 40% мање. И ако је београдски водовод јако коракнуо, не може се ни данас рећи да је његова будућност потпуно обезбеђена. Највећк део утрошених инвестиција отпао је на радове око проширења и дотеривања старог стања. Водовод је и модернизован, али да се то потпуно оконча, за период од идућих 10 година потребно је да се утроши још бар четвртина капитала који је до сада уложен. То је технички развој Београдског водовода по коме се он битно разликује од многих других водовода. Па ипак он се данас налази на завидном нивоу, захваљујући великој пожртвованости Општине, која није жалила труда ни материјалних жртава да се он што више усаврши. V. Београдски водовод, по своме финансијском ефекту, био је до сада претежно пасиван. Та пасива произлази, сасвим природно, из ниске продајне цене воде, пошто је производна цена висока услед процедуре око црпења, одгвожђавања, филтровања и подизања на велику висину од преко 100 метара. Уз то Београд се веома нагло развијао, а с њиме упоредо — или боље речено пред тим развитком — морао се кретати и сам водовод. То је проузроковало издатке огромних сума новца како на инвестиције око нових радова, тако и на остале трошкове изазване добављањем, филтровањем или подизањем воде. Приходи, са друге стране, прилолазили су много слаби.јим темпом, што је и разумЉиво, јер Београд не располаже неком класом високо имућних људи, него је насељен у највећем броју ситним занатскотрговачко-чиновничким сталежом. Тај сталеж не би ни могао да поднесе онај замашан темпо којим се водовод морао да упути, како би удовољио своме циљу. Зато се највећи део трошкова пребацивао на друге генераци.је у виду зајмова, а известан опет део подмиривао из других општинских извора

сем прихода од воде. Тиме се омогућило грађанству да има воду по минималној цени. Општина је у ствари тиме губила много, јер тај дефицит, који се показивао код водовода, морао је бити покривен другим општинским дажбинама. Дефицит је у много случајева био веома осетан, а из такве ситуације излазило се на тај начин што су, или запостављане све друге гране комуналне политике на првом месту социјалне, или пак закључивани поред постојећих зајмова нови зајмови, и тиме везан просперитет далеке будућности са садашњицом. Кретање расхода водовода показује нам табела број 5. Интересантно је приметити, да су буџетски расходи били већи од инвестиција из ванредних прихода (зајмова) свих годииа осим 1927. и 1928 године; 1923. годиТабела 6р. 5.

Кретање расхода водовода

Година

Буџет. расходи

Иивестиније ванбуџет. (из зајм.)

Свега

Д и н а р

а

1919

889.283,36

540.000,—

1,429.283,46

1920

1,982.873,31

890.000,—

2,872 873,31

1921

4,044.259,26

2,050.000,—

6,094.259,29

1922

6,670.654,13

2,832 500,—

9,503.154,13

1923

13,572.399,89

7,444.300,—

21,016.699,89

1924

16,271.208,74

6,150.000,—

22,421.208,74

1925

13,160.420,33

8,365.000,-

21,525.420,33

1926

12,338.900,29

9,265.000,-

21,603.900,29

1927

13,044 831,96

22,380.000,—

35,424.831,96

1928

14,581.088,32

28,350.000,—

42,931.088,32

1929

15,589.142,15

15,370.000,—

30,959.142,15

1930

21,746.831,94

15,305.000,—

37,051.831,94

С в е г а

133,891.893,68

118,941.800,—

252,833.693,68

Просечно годишње

11,157.657,—

9,911.817,—

21,069.474,—

не на терет буџета пало је више него 1927. гсине, и ако је вредност динара 1927. године била скоро два пута већа него 1923. године. Табела број 6 приказује нам кретање прихода од 1919. до 1930. године. У свему је наплаћено на име воде од 1919 до 1930 године 103,9 милиона динара. Од тога отпада на пијаћу воду 93,5% а остатак на савски водовод (за поливање). 1919 и 1930 године приходи од продане воде притицали су у минималним износима. Они се нису много појачали све до 1923. године. Разлика у количини исцрпљене воде од 1919 до 1923 године није велика, није се ни удвостручила, а приход 1923. био је већи од прихода у 1919 год. за више од де-